Привидни пејзажи у пустој белини: Како настају оптичке илузије на Арктику

/ VK / Валериј Дјомин
Изнад Поларног круга се могу видети непостојеће шуме и планине, на хоризонту се рађа лажно сунце, а људима се у даљини привиђају чак и цела острва. Фатаморгане се обично доводе у везу са врелим пустињама, али и мештани севера Русије по неколико пута током зиме могу да посматрају привидне пејзаже.

Замислите да посматрате небо на великом мразу, и на њему јасно видите залеђене планинске врхове и контуре дрвећа у измаглици. Такве оптичке илузије се појављују на Арктику.

Фатаморгана

Фатаморгана на језеру Имандра, 05.02.2018.

Ова природна појава се обично доводи у везу са врелим пустињама, али се фатаморгане могу видети и у Заполарју. На пример, у Мурманској области, у граду Апатити, мештани по неколико пута током зиме могу да посматрају привидне пејзаже.

Фатаморгана на језеру Имандра, 05.02.2018.

„Појава је изазвана тиме што се у атмосфери формира неколико слојева ваздуха различите температуре“, објашњава Валериј Дјомин, научни сарадник Поларног института за геофизику. „Долази до ефекта сочива које мења смер сунчевих зрака. Приказ може да варира, некада се добија и обрнута слика“. 

Газпром и термоелектрана у Ољгину, 29.08.2020. На хоризонту се види оптичка варка Санкт Петербурга. Приморски рејон.

У Апатитима се таква арктичка привиђења обично јављају изнад језера Имандра близу града. Језеро је окружено узвишењима и зими се изнад њега скупља хладан ваздух прилично велике густине који функционише као сочиво. Добијају се врло необичне слике које делују као да су стварне.

 Фатаморгана се јавља и на Јамалу. На овим фотографијама видимо обрисе града, а ту нема градова у радијусу од 300 километара.

Таква појава се понекад може видети и на руском Далеком истоку.

Ефекат Нове Земље

Кадар из филма „Нова земља“, 2008.

Најефектнији миражи се формирају у Северном леденом океану, где је вода веома хладна током целе године, а изнад слоја хладног ваздуха може се појавити слој топлог ваздуха који долази са континента. Температурни слојеви се не мешају, што и ствара одговарајуће услове за јасне и дуготрајне оптичке илузије.

Тако долази до ретке природне појаве која је добила назив по архипелагу Нова Земља, а забележена је још крајем 16. века. Наиме, у јануару 1597. године посада брода Вилема Баренца угледала је на хоризонту излазак сунца. На овој ширини, међутим, у јануару је још увек у току поларна ноћ која се завршава тек крајем фебруара, па чак и касније. Затим су лажно сунце видели и други морепловци на истом подручју, а такође на Антарктику. Научни кругови су тек у 20. веку признали да постоји ова оптичка појава, док су раније лажни излазак сунца доводили у везу са халуцинацијама.

Данас се зна да је ово привиђење везано за аномално јако преламање светлости у атмосфери које настаје када нема кретања ваздушних струја, а на великим висинама је ваздух топао, док је близу морске површине његова температура испод нуле. Лажно сунце изгледа као појас светлости који извирује иза хоризонта и веома личи на право свитање изнад океана. Ефекат Нове Земље спада међу горње мираже, када се одражавају предмети који се налазе веома далеко од посматрача.

Острва-привиђења

Кадар из филма „Земља Саникова“, 1973.

Људима се не привиђају само поједини пејзажи, него и читава острва. Тако се на британској карти света из 1922. године може видети острво Земља Саникова у Северном леденом океану. Почетком 19. века руски морепловац Јаков Саников био је на подручју Новосибирских острва и у даљини је видео „велику земљу“, тј. „високе камените планине“ како се уздижу изнад мора. Поред тога, он је приметио и птице које лете на ту страну и дошао је до закључка да је у питању топло острво. Касније су научници извели неколико експедиција у том подручју али нису нашли ништа осим океанског леда, мада су многи већ поверовали у постојање Земље Саникова. О једној таквој експедицији је 1973. године снимљен истоимени совјетски филм у жанру научне фантастике.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“