Како је један руски град преко ноћи постао други по величини у Русији?

Валериj Мељников/Sputnik
Становници града се шале да је готово немогуће напустити Саратов и то не због прелепог погледа на Волгу нити због предивне старе архитектуре у центру града.

Док су Руси славили Нову годину Саратов на реци Волги се упетостручио и тако постао други град по величини у земљи, одмах после Москве, сменивши на тој позицији Санкт Петербург. Од 1. јануара 2022. године Саратову су прикључена суседна урбана насеља и градско подручје је достигло 2.100 квадратних километара. На овој површини живи нешто мање од милион људи. Москва има површину од 2.500 квадратних километара, а 15 пута више становника. Какав је град Саратов и зашто се његови становници шале да га је немогуће напустити?

Живописна провинција на Волги 

Саратов је стари трговачки град основан у 16. веку. У његовом центру можете видети грађевине различитих стилова и епоха: дрвене куће са изрезбареним прозорским оквирима, луксузне предреволуционарне виле, монументалне совјетске фабрике. 

„Центар Саратова налази се у ували окруженој брдима, одакле се пружа диван поглед на град, Волгу и симбол града – мост преко Волге дуг готово три километра који град повезује са суседним градом Енгелсом“, каже његова становница Ксенија Чернова. 

Шетајући улицама Саратова можете завирити у прошлост, чак и ако само гледате под ноге. Наиме, поклопци шахти произведени у локалној ливници пре 1917. године са натписима на староруском писму и даље су сачувани на улицама, каже Ксенија. 

Једна од најупечатљивијих грађевина у граду је Конзерваторијум с почетка 20. века саграђен у псеудоготском стилу. Сматра се за водећу музичко-образовну установу у земљи, где млади музичари из свих региона желе да се упишу. Одмах иза ове зграде почиње дугачка пешачка улица са пријатним кафићима, сувенирницама и зонама са одмор. Довољно је да посетите само овај централни рејон, па да доживите праву, опуштену атмосферу руске провинције!

Што се тиче предграђа, она остављају мање пријатан утисак. Типски стамбени блокови, дворишта препуна аутомобила, константне саобраћајне гужве, улице затрпане снегом који нико не чисти. Повремено становници предграђа своје рејоне на друштвеним мрежама описују као „комунални пакао“: приватна и градска возила се заглављују у снежним сметовима, а тротоари и степеништа се зими претварају у Монт Еверест. 

У Русији Саратов је познат као „град из кога је немогуће отићи“. Његови становници редовно објављују фотографије са овом фразом. 

Натпис: Људи су возом покушали да оду из Саратова, али...

Разлог за ову занимљиву тврдњу лежи у томе што је по лошем времену напросто немогуће возити кола по граду, јер због слабог чишћења снега, недовољно сливника и лошег асфалта улицама теку бујице блата. 

Заправо Саратов се константно налази међу градовима са највећим одливом становништва. 

У томе лежи парадокс: становника је све мање, а град притом расте. Зашто је тако? 

Саратов је све ВЕЋИ! 

У совјетско доба у граду је живело скоро милион становника. У то доба градови са милион становника и више имали су право да саграде метро, као што се десило у Самари, Нижњем Новгороду и Казању, који се такође налазе на обали Волге. Крајем 80-их постојао и пројекат метроа за Саратов, али тада се Совјетски Савез распао и саобраћајни проблеми су изгубили на значају у поређењу са економским. Одбрамбене и машинске фабрике су затворене због преласка са планске на тржишну економију и многи људи су остали без посла.

Данас је идеја о ширењу града поново обновљена. 2022. године 79 околних села припојено је Саратову. 

И то не због снова о метроу. Градска управа објашњава да проширење града значи да му постају доступни федерални фондови, што омогућава унапређење инфраструктуре, стварање више пословних прилика и отварање радних места. 

 А Саратов нема намеру да се ту заустави. Већ низ година планира да себи припоји град Енгелс и суседна насеља. 

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“