Које врсте медведа насељавају Русију?

Global Look Press; Legion Media
Русија је права земља медведа! Највећи број ових животиња на свету живи баш овде. А они не припадају једној, него трима врстама. 

Руси се шале да постоји лак начин да сазнате који медвед вас јури: ако потрчите, попнете се на дрво, а медвед се попне одмах до вас, то је мрки медвед. Ако потрчите, попнете се на дрво, а медвед га протресе, то је црни медвед. Ако потрчите, а наоколо НЕМА дрвећа, највероватније је у питању бели медвед. 

Медведи насељавају скоро читаву земљу, од Кавказа по Северног леденог океана. Према подацима Министарства за природне ресурсе Русије, преко 286.000 животиња је пребројано 2020. године, а њихов број сваке године расте.

Већина обитава на Далеком истоку Русије (113.000) и руском Северу, у регионима као што су Архангељска (18.000) и Вологодска (11.000) област. 

Мрки медведи 

Ово је најраспрострањенија врста медведа у Русији и на свету. Укупно око 200.000 мрких медведа насељава планету и преко половине њих живи у Русији. Многи такође насељавају САД и Канаду. Медведи су се некада могли наћи и на западу Европе, али данас су права реткост, осим у шумама Скандинавије, на швајцарским Алпима и Карпатима у источној Европи. 

Мрки медведи воле густе шуме и непроходне честаре. Ова врста такође постоји у различитим величинама. Најмањи насељавају Кавказ, а најкрупнији живе на Северу. 

Ово је, на пример, медвед у Красној Пољани (скијашком центру у близини Сочија, на југу Русије)

Други медвед је добио неке посластице од возача на ауто-путу у Мурманској области (на северу Русије). 

Као и све дивље животиње, не воле друштво људи. Мада више воле да живе у свом шумском свету, ипак повремено посећују људска насеља. То су по правилу младе јединке које обилазе куће и путеве из чисте радозналости или у периодима глади, када у шуми не могу да нађу довољно хране. На друштвеним мрежама има много снимака на којима млади медведи моле возаче за храну. Наравно, људима је жао животиња, али било би боље да им не дају слаткише! Неке од најагресивнијих животиња су медведи које често нешто пробуди из зимског сна (у Русији он траје од новембра до марта).   

Бели медведи 

Тамо где почиње тундра, мрке медведе смењују бели. Укупно на свету живи 25.000-30.000 белих медведа, а 5.000-7.000 њих настањује Русију. Највише их има код Карског и Беренцовог мора (3.000-5.000), а још неких 2.000 код Чукотског мора и око 1.000 код Лаптевског мора. 

Бели медвед је највећи предатор међу сисарима, дуг је 2-3 метра, а тежак 500-1.000 килограма. На срећу, настањују оства Северног леденог океана и ретко залазе дубље у тундру, мада се понекад могу видети у континенталном делу Русије, на пример, на северу Јамалског и Чукотског полуострва и у Јакутији.  

Овај медвед је срео поларне истраживаче на острву Столбовој у Лаптевском мору у Јакутији.  

А ево како се бели медведи сналазе на острву Коњучин на Чукотки, где се налазе остаци напуштене совјетске метеоролошке станице (више фотографија можете видети овде).

Снимак на којем бели медвед краде камион КАМАЗ постао је прави хит на интернету. 

Узгред, за разлику од мрких медведа, бели медведи практично немају зимски сан, осим скотних женки, јер зими имају довољно хране. 

Усурски црни медвед (манџурски црни медвед)

Овај медвед преферира топлу азијску климу, а у Русији се среће на Далеком истоку. Насељава Хабаровски крај, Приморски крај и јужне делове Јакутије. Чак се налази на грбу града Хабаровска! У Русији укупно живи око 6.500 усурских црних медведа. 

Како их препознати? 

Врло лако: релативно су мали (дуги 1,5 метара и тешки 120 килограма) и имају белу пругу у облику слова V на грудима. Због тога се понекад називају белогруди или месечеви медведи. Црни медведи се хране биљем, бобицама и орашастим плодовима, али неће пропустити ни неке мале животиње као, на пример, жабе. 

У резервату на Далеком истоку камере-замке често бележе како медведи чешу леђа о дрво, као Балу у „Књизи о џунглиˮ! 

Млађи медведи се не плаше људи и често се могу видети на путевима. Ипак је боље да им се сувише не приближавате!

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“