Капија са кочијама и скулптуром богиње Нике налази се у Москви на Кутузовском проспекту и представља послератну „реинкарнацијуˮ друге капије, подигнуте по указу Николаја I 1934. године. Цар је, наиме, желео да се и у Москви нађе спомен-капија у част победе руског народа у Отаџбинском рату 1812. године против Наполеонове Француске налик на ону која је исте 1834. године подигнута у Санкт Петербургу.
Прва тријумфална капија била су од дрвета. Касније је начињена од камена. Али је 1936. године демонтирана због промена у генералном плану града. Стубови од ливеног гвожђа затим су неколико година лежали на градском тргу, док нису истопљени за потребе наоружања у Другом светском рату.
Касније је реконструисана (од 1966. до 1968. године) и добила је данашњи изглед. Тада је поново изливено 150 скулптура, као и 12 нових стубова.
Извесно време ова капија је буквално била улаз у град. Ту је тадашња престоница почињала за оне који су стизали из Европе.
Капију је пројектовао Италијан Ђакомо Кваренги. Саграђена је 1834. године у част победе у рату 1812. 1944. године кроз њих је прошла војска која је пробила опсаду Лењинграда.
Данас се у унутрашњем простору капије, који чине три нивоа са подрумом, налази музеј ратничке славе.
Капија на централном Дворском тргу истовремено је део зграде Генералштаба. Њена фасада дуга 580 метара дуго се сматрала за једну од најдужих у Европи. Пројектована је касније од саме грађевине и била је такође симбол победе у рату 1812. године. Сви барељефи капије су декорисани мотивима староримских војних трофеја, са стране се налазе статуе античких војника, а на врху капије су кочије са богињом Нике.
Архитекта италијанског порекла Карл Роси који ју је пројектовао сматрао је да је капија главна доминанта Генералштаба, а данас је то једна од знаменитости града. У источном крилу ове грађевине данас су изложене драгоцености Ермитажа.
Капија је део архитектонског ансамбла подигнутог у част Победе над нацизмом 1945. године. Саграђена је 2000. године на улазу у град-херој Курск, где се 1943. године одиграла једна од кључних битака Другог светског рата, позната као Битка на Курској превлаци.
Код подножја капије налазе се четири фигуре ратника из различитих епоха: од Древне Русије до средине ХХ века, а на врху је скулптура светог Ђорђа који копљем пробада змаја.
Масивна капија у стилу стаљинског ампира је још један симбол победе у Другом светском рату. То је и свечани улаз на Сајам достигнућа народне привреде (ВДНХ), један од најкарактеристичнијих споменика совјетског доба.
Фасадни део капије краси барељеф са грбом СССР-а, док се на њеном крову налази скулптура „Тракториста и колхозницаˮ. Хероји совјетске епохе над главом држе сноп класја, а симболизују индустрију и пољопривреду.
Овај симбол главног престоничког парка подигнут је 1955. године, када је централни улаз украсила грандиозна капија по пројекту Георгија Шчука и Анатолија Спасова. Дуго је капија висока 18 метара заједно са оближњим Кримским мостом била један од симбола нове социјалистичке Москве.
Унутар ње налази се мали музеј историје парка, али најзанимљивије је нешто друго: на њој је отворен видиковац са погледом на рејон Воробјови гори, Шуховску и Останкинску кулу и небодер Министарства унутрашњих послова.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
