Зашто неки људи добровољно живе у арктичким пустињама?

Михаил Воскресенски / Sputnik
Зона сурових арктичких пустиња обухвата велики део острва у Северном леденом океану и његову обалу у копненом делу Русије. Али и тамо живе људи.

Тамо где се завршава тундра почиње зона арктичких пустиња, најсевернији природни екосистем на планети. То није бескрајан песак као у пустињама на југу, него лед и снег који се пружају до самог хоризонта. „Северни пол ми је увек изгледао веома далеко, тајанствено, хладно, чак опасније од свемираˮ, каже савремени руски писац Јевгениј Гришковец, који је на лето 2021. године био на поларној експедицији. „Искрено, реалност је превазишла сва моја очекивања. То је место где сунце не залази, него се креће око вас, то је врх света!ˮ 

Зима са и без снега

„Овде зима са снегом траје од септембра до маја, а зима без снега од јуна до августаˮ, каже Игор Петрења из чукотског села Билингс, који већ неколико месеци ради као заменик директора локалне школе.

У Билингсу, који се налази на обали Источносибирског мора живи мање од 200 људи. Сви они се баве традиционалним пословима староседелаца или раде у метеоролошкој станици. До административног центра, града Певек, има око 400 километара. А наоколо потпуна пустош.

Ови крајеви се сматрају најнеповољнијим за живот. Замислите само да се снег не топи током читаве године и да само лети температура прелази нулу. Поларна ноћ траје три-четири месеца, а лети је смењује поларни дан. Због непостојања растиња и близине океана дувају снажни ветрови који руше с ногу.

У августу, када је „најтоплијеˮ, никада није више од 10 степени. А почетком септембра већ пада снег који остаје читаве зиме. „Али ипак ми се овдашња клима допадаˮ, каже Игор. „Не волим врућину. А овде је баш такво време.ˮ Међутим, признаје да му недостају шуме.

Арктичка пустиња је сродна са јужном пустињом не само по томе што је то потпуна равница без дрвећа и жбуња, него и по сувом ваздуху, који је иза поларника чак сувљи него на југу.

Једна од занимљивих особина арктичке пустиње је снажна електризација. „Можете се руковати и удариће вас струја, можете флеш-меморију да узмете из туђих руку и притом ће искочити варница, а меморија ће 'прегорети'ˮ, каже Игор. „Када седнеш на столицу на радном месту, најпре треба да додирнеш неки метал, на пример, радијатор или грејалицу, како би се ослободио напона, а тек онда можеш да радиш са мишем на компјутеру. Када идеш у купатило и руке ставиш под млаз воде, удариће те слаба струја. То се стално дешава.ˮ Можда је човек стално наелектрисан због близине северног пола, сматра он.

Простор за туризам

Територија арктичке пустиње обухвата архипелаге Нова Земља, Земља Фрање Јосиф, Новосибирска острва, као и најсеверније делове Јамалског полуострва, Тајмира, Јакутије и Чукотке. Насеља нема много: осим Билингса, у зони арктичких пустиња налазе се насеља Диксон на Тајмиру (са нешто више од 500 становника), Баренцбург на Шпицбергену (490 становника), као и неколико насеља у којима на смену живе запослени у експлоатацији нафте и гаса, којима је тако богат Арктик. Док се на острвима Северног леденог океана налазе само војне базе и поларне станице, у којим раде научници.

„Арктички тролистникˮ и „Северна детелинаˮ су најсеверније базе Русије које се налазе на острвима Земље Александре и Котељном. Сваку безу чини неколико објеката повезаних покривеним пролазима, како војници не би морали често да излазе напоље.

На острву Хејс, које је део архипелага Земља Фрање Јосифа, од совјетских времена ради најсевернија метеоролошка станица. Ту живи само пет особа, мада их је пре распада СССР-а било 400.

Једна од опасности са којом могу да се суоче становници арктичких пустиња су бели медведи. Они  у потрази за храном понекад залазе у људска насеља.

Иако су ови крајеви тешко приступачни и опасни, привлаче велики број туриста. Нека острва архипелага Земља Фрање Јосифа и Нова земља формирају највећи национални парк у Русији „Руски Арктикˮ.

Сваке године око хиљаду и по туриста посећује острва Северног леденог океана како би се дивило поларним птицама, величанственим ледницима, стаништима моржева и фантастичним поларним пејзажима. Ту се стиже само ледоломцима из Мурманска или Архангељска, при чему је недељна тура баснословно скупа: око 5.000 долара за место у кабини. Али зато је доживљај незабораван и крајње романтичан!

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“