Наукан је некад било најисточније насеље у Евроазији, све док није напуштено 1958. Данас некадашње ескимско насеље лежи на руској обали Беринговог мореуза који руски Далеки исток одваја од Аљаске.
Сматра се да су Ескими основали насеље Наукан у 14. веку. 1648. руски поморац и истраживач Семјон Дежњов изгубио је један од својих бродова у близини овог села, када је пролазио кроз Берингов мореуз 80 година пре Витуса Беринга. Овај историјски инцидент касније је обележен бистом постављеном на брду Ингегрук у Наукану.
Мештанима је 1958. наређено да напусте насеље у оквиру совјетске политике гашења такозваних „неперспективних насељаˮ, малих села која су сматрана небитним за развој совјетске планске економије. У складу са том политиком људи из малих села су расељавани у већа рурална насеља у којима је постојала већа концентрација производње и социјалних услуга. Совјетска власт је Наукан, тада село од неких 400 становника, оценила као једно од таквих насеља.
Упркос правном статусу у то време, Наукан је заправо био прилично насељен по стандардима ове удаљене и ненасељене области. 13 ексимских кланова живело је у селу. Повезивао их је њихов специфичан дијалекат и посебни обичаји, легенде и приче.
Према једној таквој причи, људи из села су склопили договор са китовима: мудра божанства у облику ових животиња која су живела поред обале могла су да узму најлепше жене из села за своје супруге, а заузврат китови су благословили становнике села и обезбеђивали им срећу и напредак.
Данас је то аветињско село у којем напуштене грађевине чине једино подсећање на његове лепше дане: колибе, споменик у облику светионика, објекти метеоролошке станице, остаци помоћних објеката.
То је напуштено место на крају света до којег се прилично тешко стиже. Наукан углавном посећују туристи и авантуристи у оквиру крстарења или експедиција.
Ретки посетиоци напуштеног насеља награђени су невероватним погледом на море и обалу Аљаске која се види по ведром дану, с обзиром да је америчка територија удаљена само неких 80 километара.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
