Моје путовање у Виборг – град у коме се историја може опипати (ФОТОГРАФИЈЕ)

Erwann Pensec
Овај град стар 700 година удаљен је 50 км од границе са Финском. Посетиоце дочекују калдрмисане улице и безбројна историјска здања. Наш дописник је пун утисака после посете овом историјском месту.

За сат и по сам од Санкт Петербурга стигао на главну железничку станицу Виборга, средњовековног градића са 74.000 становника. Станица је слична као и у многим другим градовима Русије – подигнута је у стилу ампир типичном за Стаљиново доба и у великом је контрасту са богатом архитектонском разноликошћу која нас обузима чим направимо неколико корака у било коју страну.

Већ се спустила ноћ док сам лутао унаоколо тражећи наш хостел. Питао сам мештане да ми покажу пут, па и конобарицу у старом трамвају који је преуређен у кафе. Приметих у полутами да су поједина здања направљена у изразито еклектичном стилу.

Моје запажање потврди жена која ми је љубазно понудила да ме отпрати до одредишта. Она исприча да су покренути многи пројекти везани за реконструкцију града, те да ћу то касније и сам видети.

Хостел је био пун радника ангажованих на различитим објектима који се рестауришу. Чим се ујутру пробудих кренух у истраживање града и пре свега у правцу замка, његове најважније знаменитости.

Виборшки замак на острву

Замак су подигли Швеђани на острвцету у Финском заливу. Било је то 1293. године, за време њиховог трећег крсташког похода на паганско племе Карела, после чега су неколико векова владали овим регионом. Овај замак је дуго имао највишу кулу у целој Скандинавији.

Утицај северних земаља на архитектуру и културу Виборга је очигледан. Није ни чудо, јер је град преко 400 година био под контролом Швеђана, да би 1710. године поново припао Русији, а 1917. је припојен финској. Тек по завршетку совјетско-финског рата (1939-1940) коначно је припао СССР-у.

Виборг је дуго био космополитски град у коме су живеле заједнице Швеђана, Финаца, Руса и Немаца. Чак и данас на улицама овога града можете чути разговор на финском језику и видети натписе на финском, па чак и викиншке бродове дуж луке.

Та разноликост се одражава и у верској архитектури, јер у граду има и православних и протестантских храмова.

Захваљујући таквом наслеђу Виборг може да се похвали несвакидашњом комбинацијом различитих стилова у којима посетилац може да ужива док се шета трговима и улицама од којих многе још увек имају калдрму.

Град је и иначе као створен за шетњу – има много паркова и зелених површина. Има чак и филијалу музеја „Ермитаж“, окружену алејама са погледом на луку и елегантним статуама у античком стилу.

Скулптура којом се грађани Виборга посебно поносе је статуа Торкела Кнутсона, регента Шведске од 1290. до 1303. године на живописном тргу неколико метара од замка. Испред ње наиђох на осамдесетогодишњег старца који ми исприча да ту живи од детињства и понуди ми екскурзију на финском језику који он, како рече, зна боље него руски.

Обавезно погледајте: Пијачни трг

Једно од најважнијих места у Виборгу је Пијачни трг изнад којег се величанствено уздиже Округла кула. Подигнута је крајем 1550-их по налогу шведског краља Густава I Васе и у почетку је имала војну намену. Сада се у њој налази ресторан.

Обавезно треба посетити трговачке хале на крају Пијачног трга, јер су оне врло типичне за данашњу Русију. На тезгама је нагомилана свакојака храна и продавци вам дозвољавају да слободно пробате шта год хоћете, не би ли некако саблазнили ваше чуло укуса.

Пијачни трг је раскрсница великих градских улица где се стичу многобројне средњовековне алеје које крију у себи мноштво изненађења.

Рестаурација у току

Иако сам благовремено упозорен, ипак сам се изненадио када сам видео да су многе зграде окружене скелама или су, нажалост, препуштене зубу времена. Једне су оштећене у рату, друге су изгореле, а треће су једноставно запуштене.

Предузимају се напори у погледу очувања богатог наслеђа Виборга, као што је, рецимо, Кућа трговачког цеха за коју се сматра да је најстарији објекат у граду (14. век) и која је поново „оживела“, али са друге стране многа здања још увек чекају на ред да буду реновирана, док још није касно.

Нема сумње да је Виборг као раскршће словенског и скандинавског света једно од оних места која је тешко дефинисати јер имају мноштво идентитета без јасне границе међу њима. Упуштање у ову историјску авантуру обрадоваће многе посетиоце. Они ће тешко моћи да се одлуче коју земљу боље да испитају и у коју историјску епоху да „зароне“. Виборг оставља утисак града изван времена и простора.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“