Зову је „река над рекама“: Зашто је Волга најважнија руска река?

Драги читаоци,
У новонасталим околностима наш сајт и наш Facebook налог могу бити подвргнути ограничењима или блокади. Да бисте осигурали приступ нашим садржајима, молимо вас, урадите следеће:

• Пријавите се на наш Телеграм канал
• Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
• Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
• Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
• Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

Најдужа европска река

Споменик „Мајка Волга“ у Рибинску

Alexxx1979 (CC BY-SA 4.0)

Волга извире у Тверској области (око 400 км северно од Москве) и улива се код Астрахана (јужна Русија) у Каспијско море, пролазећи кроз 15 региона земље - најдужа је река у Европи и једна од највећих на свету. Њена дужина је чак 3.530 км, а слив, заједно са 200 притока, заузима трећину европске територије Русије. Ова река најшира је у близини Самаре где њена ширина износи чак 40 км. 

Волга пролази кроз три копнена екосистема: шумску, шумско-степску и степску зону. Истовремено, више од половине нове воде у Волги потиче од снега, друга трећина од подземних вода и само десет одсто од кише. 

На извору Волге, 1972.

Е. Касин / Sputnik

Она је такође највећа унутрашња река на свету која није повезана са глобалним океаном. Улива се у Каспијско море, које се налази унутар Евроазије. 

„Река над рекама“

Мост на Волги између Саратова и Енгелса

Валериј Мељников / Sputnik

Име „Волга“ потиче од словенске речи „волога“ што значи „влага“. Иначе, сличних речи има и у другим словенским језицима. Тако, у Пољској, на пример, постоји река Вилга. 

Међутим, народи турског говорног подручја који историјски живе на обали Волге (Чуваши, Башкири, Татари) користе сасвим другу реч - „Итил“ и њене деривате: „Атал“, „Идел“, „Изел“, „Едил“. То значи „река над рекама“, или једноставно „река“. До 10. века постојао је и град са именом Итил, који је био престоница Хазарског каганата на доњој Волги (највероватније је овај град био на југу савременог Астрахана). 

Главни трговачки пут

Ивановска област

Владимир Смирнов / TASS

Руси Волгу често називају „мајком“, јер је она главна река за цео европски део земље. Од давнина, трговачка рута Волга-Балтик повезивала је не само словенске територије, већ је омогућавала Скандинавцима и Хазарима да размењују робу, обезбеђујући транзит. Наравно, то је обалу Волге учинило веома привлачним местом за живот, те су се врло брзо појавили градови који су нудили економске предности за трговце. 

Данас у региону Волге постоје четири града са милион и више становника (Самара, Нижњи Новгород, Казањ и Волгоград), као и велики градови са „трговачком“ прошлошћу: Саратов, Кинешма, Твер, Рибинск и многи други. Кроз ове градове на Волги пролазе и туристичке руте. 

Промена тока и дужине

Волга у Ржеву, првом граду кроз који протиче, 1910.

Сергеј Прокудин-Горски / Јавно власништво

Волга је једна од најстаријих река на планети. Почела је да се формира пре пет милиона година и од тада се много тога променило. Средином 20. века совјетски научници су дошли до закључка да је Волга мењала свој ток током периода ледених доба која су се смењивала. Њен централни део се налазио око 80 км источније, док је њен горњи део био 10-15 км северније.  

Такође, Волга је недавно значајно променила своју дужину, када је на њој изграђено десет великих акумулационих језера и осам великих хидроелектрана. Као резултат тога, Волга је постала краћа за око 160 км. 

Самара

Јегор Алејев / TASS

Прво акумулационо језеро појавило се у 19. веку, али је главна изградња обављена у другој половини 20. века. Тачније говорећи, Волгу је могуће видети у њеном „природном“ облику само изнад Твера, јер је она иначе систем акумулационих језера и хидроелектрана. 

Једна од последица људске интервенције у природи био је скоро потпуни нестанак јесетра на југу. Ипак, добробити хидроелектрана и безбедност локалног становништва током поплава такође нису за потцењивање. 

Да ли се Волга улива у Каму или Кама у Волгу?

Рт Лобач, место где се спајају Волга и Кама

Abzacc (CC BY-SA 4.0)

У близини татарстанског града Свијажска, налази се спектакуларно ушће двеју река, Волге и Каме, које изгледа као море. Реке се спајају у једну крај рта Лобач, једној од највиших тачака на Волги - 136 метара. Ту је Иља Репин насликао своју чувену слику „Тегљачи барже на Волги“ (тегљачима су се називали људи који су вукли бродове ужадима против струје), и ово је једно од најлепших места на Волги. 

Посетивши ово место 2020. године, блогерка Марија Митрофанова, описала га је као „невероватно пространство, као бескрајно преплављено море“, које ју је оставило без речи. 

Река Кама извире на северу Пермске територије (Урал) и сматра се највећом притоком Волге - 1.805 км. На часовима географије се учи да се Кама улива у Волгу, а затим Волга тече даље у Каспијско море. Али, у научној заједници и даље постоје бројне расправе о томе која је река важнија: користе се различити аргументи, од старости река до угла нагиба канала на ушћу. Постоје и веома егзотичне тврдње да је Волга заправо притока мале Уралске реке Вишере, која се улива у Каму.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!