Да ли знате откуд у Санкт Петербургу толико лавова?

Драги читаоци, да бисте осигурали приступ нашим садржајима, молимо вас, урадите следеће:

• Пријавите се на наш Телеграм канал
• Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
• Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
• Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
• Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

Изгледа да су се лавље скулптуре допадале градитељима руских градова. Међутим, ни у једном другом граду у Русији нема толико лављих скулптура, као у Санкт Петербургу. И док једни уживају у заласку сунца, други показују зубе и чувају висећи мост, а трећи дочекују госте на племићком имању, држећи у зубима ланце. Не зна се поуздано колико тачно има лавова у граду, а познаваоци процењују да их је више од три хиљаде. И сваки лав има своју занимљиву причу.

Лавовски део

Представе лавова симболи су власти и војничке одважности и широко су заступљене у европској хералдици и скулптури. Фигуре ових животиња могу се видети у Риму, Мадриду, Паризу, у многим другим градовима и широм Србије. Та традиција вуче корене од античких времена. Лавови су били главни јунаци бројних древних грчких и римских легенди у којима су представљени као чувари богова.

Идеја руског императора Петра Великог, који је 1703. године основао Петербург, није била да подигне град као северну луку на Балтичком мору већ моћну европску престоницу, главни град империје.

Санкт Петербург је био сасвим различит у односу на друге градове у земљи. Раскошни дворци по узору на западне, покретни мостови, широке улице, строго плански подигнуте зграде и уређен јавни простор. И наравно, дословце, у првим данима постојања града у архитектури је дошла до изражаја мода лављих скулптура. Па је тако и на бисти Петра Великог, постављеној испред његове куће, уочљива њушка лава на рамену.

Прича о лавовима и граду послужила је као идеја за култну комедију Елдара Рјазанова из 1973. године „Невероватни доживљаји Италијана у Русији“.

Неколико Италијана, наводно као туристи, долазе у Лењинград, како би пронашли благо скривено „испод лава“, па ће тако у потрази за предреволуционарним благом прекопати буквално цео град, будући да се поменуте скулптуре налазе готово на сваком кораку. Један од јунака приметиће да у граду има више лавова него становника.

Најпознатији лавови у Петербургу

Лавови, који се играју куглама испред зграде Адмиралитета, вероватно спадају у један од најпрепознатљивијих симбола града. Скулптуре изливене од бакра овде се налазе од 1832. године и оснивања Адмиралитета. Шта мислите какве су то кугле?

Испоставило се да постоји античка легенда према којој лавови чувари ноћу држе шапу на кугли како не би заспали. А ако се ипак деси да задремају, шапа ће склизнути и то ће их пробудити. Генерално, када видите лава са шапом на кугли будите сигурни да је на стражи и крајње опрезан.

На Грибоједовљевом каналу налази се мост израђен 1820-тих који се тако и зове – Лављи. Ланце моста у устима држе четири бела лава од ливеног гвожђа, скривајући пилоне и спојне елементе.

На Свердловском кеју испред комплекса Безбородко који потиче из средине осамнаестог века могу се видети свих 29 скулптура. Лавови у зубима држе масивни ланац који иде по ободу имања. Кућа је доста оронула, а скулптуре одлично очуване.

Лавови не „обитавају“ само у самом Петербургу, већ их у великом броју има и у околини, попут Петерхофа, Павловска и Кронштата.

Митски лавови

На Петровском кеју могу се видети веома необични лавови „шиши“. То су лавови чувари из кинеске митологије који се најчешће налазе испред улаза у храм. У кинеској традицији лавови доносе срећу и штите од злих сила. Скулптуре од гранита направљене су у Манџурији почетком двадесетог века за један храм, али су касније поклоњене руским комшијама. Петербург красе од 1907. године.

Кинески лавови постоје и у парку пријатељства на Литејном проспекту који је отворен 2003. године. И они држе шапу на кугли.

Митски грифони, лавови са крилима чувају Банкарски мост у центру Петербурга, који води ка бившој Асигнацијској банци (данас се у тој згради налази Економски факултет). Према старогрчким легендама управо су грифони чували злато у земљи Хиперборејаца. Звали су их Зевсовим псима. Они су чували и новчане резерве Руске империје. А поред тога и успешно маскирали спојеве на мосту.

Најстарији лавови чувају Академију уметности, то су сфинге, лавови са људском главом, које је из Александрије донео тридесетих година деветнаестог века један од чланова академије наука на таласу одушевљења старим Египтом. Сфинге су настале пре 3500 година.