Шта се крије иза приче о напуштеном светионику ненадмашне лепоте на рту Анива

• Пријавите се на наш Телеграм канал
• Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
• Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
• Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
• Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

Светионик Анива је један од најнеприступачнијих у Русији. Годинама је упозоравао бродове на опасне обале стеновитог рта Анива у Охотском мору. Иако је данас напуштен, и даље је веома популарна туристичка атракција. 

Јапански пројекат

На Далеком истоку Русије, на највећем руском острву Сахалин, налази се светионик ненадмашне лепоте. Ова напуштена кула има дугу историју. 

Пре него што су Руси у последњим данима Другог светског рата протерали Јапанце са острва Сахалин, Јапанци су успели да подигну светионик на једном од најнеприступачнијих места на острву - рту Анива. 

Јуриј Смитјук / TASS

Јапански инжењер по имену Шинобу Миура осмислио је пројекат. Изградња је почела 1937. године и трајала је две године. Године 1939, на тешко приступачном стеновитом рту Анива, подигнут је светионик истоименог назива. Јапанци су му дали име „Накаширетоко“ (中知床岬). 

Светионик је био неопходан, јер су воде у овом углу света биле смртоносна замка за пловила: подводне струје, честе магле и каменити плићаци претили су да униште бродове који су се приближавали рту. 

Легенда каже да је, када су јапански конструктори завршили пројекат, јапанском цару представљена умањена копија светионика. 

Унутар светионика

Светионик Анива се састоји од бетонске куле округлог облика са доњим помоћним објектом. Кула је висока 31 метар и има девет спратова. Првобитно је први спрат био пројектован као складиште опреме, а други спрат – просторија за радио комуникацију. 

Сергеј Красноухов / TASS

Спратови од трећег до петог били су издвојени за стамбене просторе, са креветима на спрат, где је истовремено могло да борави до дванаест особа. Горњи нивои светионика коришћени су као оставе.

Коначно, на последњем спрату налазило се светло и ротациони механизам погоњен механички са тегом од 270 килограма, који је пролазио кроз централни део торња. 

Светлост коју је производио била је видљива на удаљености до 19 наутичких миља (35 километара). 

Напуштање

Русија је 1990. повукла особље са светионика, пребацивши га уместо тога на аутоматски режим рада. Светионик је био опремљен радиоизотопним термоелектричним генераторима који су га напајали до 2006. Данас, међутим, структура стоји неискоришћена и напуштена. 

Legion Media

„Светионик је за сада у задовољавајућем стању. И даље је безбедно за посету, али ускоро може постати опасно, јер постоје делови који су почели да пропадају. Док је торањ направљен од бетона, делови цигле, метална врата и конструкције су почели јако да рђају“, каже Дмитриј Куликов, који пружа услуге путовања на Далеком истоку Русије. 

Legion Media

Упркос лошим условима, култни светионик привлачи пуно посетилаца, који тамо одлазе због погледа који одузима дах, живописних фотографија - и адреналина. 

Потребно  је 1,5 сат вожње од најближег насеља, а затим још два сата вожње бродом до рта Анива. Затим посетиоци морају да се попну на стену користећи ужад да би се приближили бази светионика. Други лакши пут не постоји. Ипак, награда чека оне који се усуде и попну се. 

Сергеј Красноухов / TASS

„Када туристи стигну тамо први пут, то увек има 'вау' ефекат на њих. Светионик изгледа епски: храпав, непопустљив, стоји усред мора и надвисује стрму литицу. Сада је потпуно сив, али ако боље погледате, можете видети да је некада био обојен пругасто. Одаје утисак потпуне напуштености. На њему се гнезде галебови“, каже Куликов.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!