Шта се крије иза приче о напуштеном светионику ненадмашне лепоте на рту Анива

Сергеј Красноухов / TASS
На Далеком истоку Русије, изнад таласа Охотског мора уздиже се напуштени светионик. Иако му је веома тешко прићи, успева да привуче много туриста.
  • Пријавите се на наш Телеграм канал
  • Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
  • Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
  • Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
  • Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

Светионик Анива је један од најнеприступачнијих у Русији. Годинама је упозоравао бродове на опасне обале стеновитог рта Анива у Охотском мору. Иако је данас напуштен, и даље је веома популарна туристичка атракција. 

Јапански пројекат

На Далеком истоку Русије, на највећем руском острву Сахалин, налази се светионик ненадмашне лепоте. Ова напуштена кула има дугу историју. 

Пре него што су Руси у последњим данима Другог светског рата протерали Јапанце са острва Сахалин, Јапанци су успели да подигну светионик на једном од најнеприступачнијих места на острву - рту Анива. 

Јапански инжењер по имену Шинобу Миура осмислио је пројекат. Изградња је почела 1937. године и трајала је две године. Године 1939, на тешко приступачном стеновитом рту Анива, подигнут је светионик истоименог назива. Јапанци су му дали име „Накаширетоко“ (中知床岬). 

Светионик је био неопходан, јер су воде у овом углу света биле смртоносна замка за пловила: подводне струје, честе магле и каменити плићаци претили су да униште бродове који су се приближавали рту. 

Легенда каже да је, када су јапански конструктори завршили пројекат, јапанском цару представљена умањена копија светионика. 

Унутар светионика

Светионик Анива се састоји од бетонске куле округлог облика са доњим помоћним објектом. Кула је висока 31 метар и има девет спратова. Првобитно је први спрат био пројектован као складиште опреме, а други спрат – просторија за радио комуникацију. 

Спратови од трећег до петог били су издвојени за стамбене просторе, са креветима на спрат, где је истовремено могло да борави до дванаест особа. Горњи нивои светионика коришћени су као оставе.

Коначно, на последњем спрату налазило се светло и ротациони механизам погоњен механички са тегом од 270 килограма, који је пролазио кроз централни део торња. 

Светлост коју је производио била је видљива на удаљености до 19 наутичких миља (35 километара). 

Напуштање

Русија је 1990. повукла особље са светионика, пребацивши га уместо тога на аутоматски режим рада. Светионик је био опремљен радиоизотопним термоелектричним генераторима који су га напајали до 2006. Данас, међутим, структура стоји неискоришћена и напуштена. 

„Светионик је за сада у задовољавајућем стању. И даље је безбедно за посету, али ускоро може постати опасно, јер постоје делови који су почели да пропадају. Док је торањ направљен од бетона, делови цигле, метална врата и конструкције су почели јако да рђају“, каже Дмитриј Куликов, који пружа услуге путовања на Далеком истоку Русије. 

Упркос лошим условима, култни светионик привлачи пуно посетилаца, који тамо одлазе због погледа који одузима дах, живописних фотографија - и адреналина. 

Потребно  је 1,5 сат вожње од најближег насеља, а затим још два сата вожње бродом до рта Анива. Затим посетиоци морају да се попну на стену користећи ужад да би се приближили бази светионика. Други лакши пут не постоји. Ипак, награда чека оне који се усуде и попну се. 

„Када туристи стигну тамо први пут, то увек има 'вау' ефекат на њих. Светионик изгледа епски: храпав, непопустљив, стоји усред мора и надвисује стрму литицу. Сада је потпуно сив, али ако боље погледате, можете видети да је некада био обојен пругасто. Одаје утисак потпуне напуштености. На њему се гнезде галебови“, каже Куликов.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“