Зашто ова чудна шума у Русији изгледа као да плеше?

Legion Media
На западу Русије, између Балтичког мора и залива, расте дрвеће чији је необичан облик постао загонетка за научнике и атракција за туристе.
  • Пријавите се на наш Телеграм канал
  • Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
  • Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
  • Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
  • Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

У малом делу шуме, дужином од само 800 метара, расте криво дрвеће: његова стабла су савијена у кружним и спиралним формама. А што се више приближавате центру тог дела шуме, то су стабла необичније изувијана.

„Првих сто метара од пута шума изгледа потпуно обично. Како пишу у романима, 'ништа није дало да се наслути...'... У почетку мало ко обраћа пажњу на то да борови почињу да се криве. Појављују се појединачна необична стабла, а затим их је све више... Нека сила почиње да савија дрвеће. И што дубље залазите у шуму, то је ова чудна појава уочљивија“, каже Виктор који је на ово место стигао из Владивостока, преваливши преко 10 хиљада километара.

Због ове особине место је добило назив „шума која плеше“. Она се налази на 37. километру Куршке превлаке, националног парка у Калињинградској области, само 14 километара од Литваније. Сваке године овде долази на хиљаде туриста.

Колико је стара ова шума?

Шума је заправо релативно млада. Ту расту само борови посађени на дини крајем XIX – почетком XX века. Дрвеће је требало да стабилизује дину која се због ветрова разилазила и „мигрирала“. 

Сама Куршка превлака је објекат природе на списку Светске баштине Унеска. То је уски појас копна који с једне стране запљускује Балтичко море, а с друге Куршки залив. На неким местима због ерозије ветром њена ширина достиже минималних 400 метара.  

Како би се покретне дине „учврстиле“ и зауставио процес нестанка копна, на овом месту су сађене шуме. „Шума која плеше“ је једна од таквих вештачких творевина. Само је кривљење стабала непланирана и досад необјашњена појава. После толико година још увек не постоји једно општеприхваћено објашњење.

Верзија са гусеницама

Део научника ову аномалију повезује са активношћу гусеница мољца Rhyacionia buoliana. Гусенице се хране боровим изданцима, при чему једу вршне пупољке, а у мањој мери бочне. Због тога младо дрво почиње да расте из бочних изданака и стабло се деформише.

Ове гусенице се хране управо боровим изданцима (најчешће младим боровима старим десетак година). Притом се сматра да најоптималније услове за развој штеточина пружају борови који расту на тлу са недостатком подземних вода, сиромашном храњивим материјама. Управо такви услови владају на Куршкој превлаци.

Међутим, објашњење деловањем гусеница наилази на критику пре свега због тога што се дрвеће деформисало само у ограниченом и прилично уском појасу.

Верзија са ветром   

Ову верзију, између осталих, заступа Балтички федерални универзитет „Емануел Кант“, који се налази у непосредној близини овог места. „На прелазу из XIX у XX век људи су почели да пошумљавају дине. Природне шуме која је раније расле на превлаци биле је до тада већ посечене. Тако да су локални становници почели на динама да саде дрвеће, пре свега незахтевне борове“, рекао је тадашњи декан биолошког факултета доктор биолошких наука Виктор Дедков. „Садили су четинаре тако што би премерили мала поља, обележавали их побијајући штапове и у центар сваког поља стављали семење. Ако пажљиво погледате, видећете да борови на превлаци расту на једнаком растојању.“

Али, дували су ветрови, младо дрвеће је засипао песак. Када је ветар дувао у супротном смеру, бор се окретао на другу страну. Стабло испод песка би одрвенело. „Временом су дине постале ниже. Вероватно сте приметили да се сва искривљења налазе на 1,5-2 метра од земље, јер изнад тога дрво није могао да заспе песак и оно је расло слободно“, каже Дедков.

На питање зашто се онда нису искривили сви борови, него само део њих, Дедков одговара: „Ради се о томе да 'шуму која плеше' чине бели борови. У близини расте бор кривуљ, донет из јужне Европе. Очигледно су најпре почели да саде беле борове, али су схватили да је то неефикасно. И онда су почели да увозе бор кривуљ са Карпата, Алпа и Пиринеја. Они су прилагодљивији.“

Мистичка верзија

Увек је било много присталица ове теорије. Она се спомиње, између осталог, чак и на званичној табли поред улаза у „шуму која плеше“. „Постоји још једна тачка гледишта: сама локација на којој шума расте поседује извесну енергетску силу која изазива наглу промену правца раста дрвећа“, наводи се на табли.

Под „извесном енергетском силом“ такође се подразумевају различите ствари. Постоји популарна верзија о деловању геомагнетних сила. Или верзија о томе да се у шуми налазило молитвено место пагана и да се ту отварају портали у друге светове.

Интересовање за мистицизам подстичу и лична запажања туриста, као ово, на пример: „Људи са паранормалним способностима, осећајући снажно енергетско поље, одбијају да иду даље (у дубину шуме). До епицентра стижу само обични људи. Неки од њих добију главобољу и осећају умор, док се други напуне енергијом“, каже Виктор.

Али тајна изувијаног дрвећа није једини разлог због којег људи посећују ово место. „Ово је врло занимљиво место, водичи га представљају као мистично. Не знам ништа о томе, али ваздух је врло влажан и мирише на борове“, пише Анастасија из Москве. Дарија из Санкт Петербурга се слаже: „Били смо рано ујутро, атмосфера је необична, а ваздух запањујући! Необично дрвеће, тишина... Шетња и уживање. Ако прођеш у дубину шуме, можеш изаћи на обалу одакле се пружа предиван поглед на залив“.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“