Пет чињеница о Петерхофу, најраскошнијој резиденцији руских императора

Russia Beyond (Legion Media, Paul Delaroche, 1838 / Hamburger Kunsthalle / Public domain)
Петар Велики желео је да изгради на обалама Финског залива дворско-парковски комплекс који би показао сву величину Руске империје. Сва је прилика да му је то пошло за руком.
  • Пријавите се на наш Телеграм канал
  • Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
  • Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
  • Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
  • Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

1. Петар Велики замислио је Петерхоф као „руски Версај“

У Северном рату вођеном против Шведске Петар Велики освојио је територију на обалама реке Неве и Финског залива на којој је 1703. године основао Санкт Петербург, нову престоницу своје Империје. Већ 1714. године недалеко од ње, на јужној обали Финског залива Петар почиње да гради летњу резиденцију, Петерхоф, у дословном преводу „Петров дворац“.

Према имперaторовој замисли дворац у Петерхофу, а пре свега његов парк са фонтанама, требало је да својом лепотом и луксузом засени Версај, резиденцију француских краљева.

2. Јединствени систем фонтана

Неупитни бисер и знак препознавања Петерхофа су чудесне фонтане и њихов јединствени систем коме се прошле године навршило 300 година.

Петар Велики желео је да фонтане раде без употребе пумпи, а руски инжењер Василиј Туволков осмислио је начин несметаног снабдевања водом. У ту сврху подигнута је специјална брана, систем преливника и језера, као и 24 километара дуг канал којим вода долази до Велике каскаде.

Горња тераса велике каскаде

Велика каскада са препознатљива два степеништа, базеном и бројним скулптурама најгламурознија је фонтана. Од ње почиње алеја фонтана која води право у море.

Фонтана „Шаховско брдо“

Фонтане Лавља каскада и Шаховско брдо, као и Самсон у борби са лавом и Тритон, спадају у истинска ремек-дела. У дворско-парковском комплексу налази се укупно више од 150 фонтана.

Фонтана „Тритон“

У Петерхофу постоје и занимљиве фонтане, као што je то „Диванчики“ у чијем осмишљавању је учествовао сам Петар Први. Када посетилац приђе клупама и стане на камење, активира се фонтана. Данас је то забава за децу, а почетком 18. века Петар се радовао када је фонтана изненада водом поливала угледну господу и даме из високог друштва.

Фонтана „Диванчики“

3. Велики дворац реконструисан је у барокном стилу за време ћерке Петра Великог

Велики дворац, централно и најгламурозније здање Петерхофа, простире се 300 метара у дужину паралелно са обалом, уздижући се изнад Доњег парка и његових фонтана. Иза дворца је Горњи врт.

Поглед на Горњи врт

Дворац је у почетку изгледао нешто скромније, али средином 18. века ћерка Петра Великог императорка Јелисавета Петровна реконструисала га је у тада модерном барокном стилу. Помагао јој је италијански архитекта Бартоломео Растрели (по његовом пројекту изграђени су и Зимски и дворац у Царском селу). У 19. веку императори су такође незнатно мењали спољни изглед дворца и дограђивали одаје.

Иван Ајвазовски. Поглед на Велику каскаду и Велики петерхофски дворац. 1837.

Дворац карактерише мноштво декоративних елемената, скулптура, барељефа и најразличитијих спиралних линија. Унутрашње уређење је још гламурозније, препуно позлате.

Свечано степениште

Чланови царске породице нису боравили у дворцу током целе године. Императори су долазили повремено, лети, и углавном приређивали догађаје забавног карактера. У време великих празника у 19. веку обичним људима је био дозвољен улазак у парк како би се дивили величини империје и императора.

„Можете ли да замислите дворац изграђен на природној тераси која се по висини може поредити са брдом, будући да је реч о земљи бескрајних равница, земљи толико равној, да се при успону на брдо висине од 60 стопа хоризонт шири скоро у бескрај? А предивни парк протеже се од подножја ове импресивне терасе па све до мора, где су постројени у празнично вече раскошно осветљени ратни бродови.“ Овако је дворац и фонтане описао барон Алфред де Кистин који је у Петерхофу боравио 1839. године на гламурозној годишњој прослави коју је организовао Николај Први.

За владавине Катарине Друге важно место у дворцу била је Чесменска соба у част велике победе руске флоте у Бици код Чесмена, 1770. године, за време Руско-турског рата. Просторију краси циклус слика са ратном тематиком.

4. Петерхоф чини неколико двораца

Укупна површина комплеса на коме се простиру дворци, паркови и вртови износи 414,2 хектара. Петерхоф није само Велики дворац. Западно од овог здања двадесетих година осамнаестог века саграђен је дворац Марли који се огледа на воденој површини језера и изгледа као да лебди у ваздуху.

Марли је мали павиљон-двор у западном делу Доњег парка дворско-парковског ансамбла Петерхоф.

Источно од Великог дворца директно на обали Финског залива налази се приземна „холандска кућа“, дворац Монплезир, што у преводу са француског значи моје задовољство, иначе, омиљени летња вила Петра Великог.

Дворац Монплезир

У непосредној близини Монплезира налази се касније изграђени приземни Катаринин корпус подигнут за будућу Катарину Другу, тада још увек супругу наследника престола Петра Трећег. Када је Катарина постала императорка (свргла супруга) прешла је у другу, али ништа мање раскошну летњу резиденцију, Царско село.

Катаринин корпус

Осим ових грађевина музеју-резервату Петерхоф данас припадају и оближњи дворско-парковски ансамбли (Александрија, Оранијенбаум, Стрелна и други) које су за себе и своје градили чланови царске породице после Петра Великог.

Скромна палата Котеж, саграђена је за супругу Николаја Првог, императорку Александру Фјодоровну, а тај део Петерхофа са парком по њој назван Александрија.

Дворац „Котеж” у Александрији

У суседном Оранијенбауму налази се дворац најближег Петровог сарадника Александра Мењшикова.

Дворац Мењшикова в Оранијенбауму

У Оранијенбауму је император Петар Трећи средином 18. века подигао тврђаву Петерштат и мањи дворац.

Дворац Петра Трећег у Оранијенбауму

У близини се налази и личнa летња резиденција Катерине Друге, право архитектонско чудо, „Кинески дворац“.

Кинески дворац у Оранијенбауму

На путу од Петербурга до Петерхофа, попут оног који води од Париза до Версаја, „Петерхофској першпективи“, изграђене су луксузне летње резиденције руских племића блиских Петру Великом.

5. Готово потпуно порушен за време Другог светског рата

После револуције из 1917. године бољшевици од Петерхофа праве музеј. Септембра 1941. године окупирали су га Немци и све до пробијања блокаде Лењинграда у јануару 1944. године Петерхоф је изложен константном гранатирању. „Велики дворац“ је био готово претворен у рушевину. Парк и фонтане претрпели су огромна оштећења.

Петерхоф после немачке окупације и данас

И поред тога што су неке фонтанске скулптуре сакривене или пребачене на сигурније локације, многе које су у комплексу остале, девастиране су или заувек изгубљене. Окупатори су спалили велики број дрвећа и повлачећи се минирали парковски простор. Поред тога нацисти су однели велики број драгоцености Петерхофа, укључујући велику фонтану „Нептун“. Међутим, 1948. године скулптурална композиција је пронађена и враћена на историјско место.

Фонтана „Нептун“

Обнова Петерхофа почела је непосредно после пробијања блокаде а комплекс је отворен за посетиоце у лето 1945. године. Фонтане су доведене у ред и пуштене у рад тек крајем педесетих година прошлог века. Рестаурација појединих објеката дворско-парковског комплекса још увек није завршена, а радови се и дан-данас обављају.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“