Једина тврђава за кугу на свету налази се у Русији

• Пријавите се на наш Телеграм канал
• Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
• Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
• Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
• Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

„Руски Фор Бојар“ – тако се најчешћа назива ово морско утврђење два километра од Кронштата (град код Петербурга). А заправо је подигнуто 20 година пре француске тврђаве – 1845. године – и никада није коришћено као затвор. Уосталом, није се прославило ни као одбрамбена утврда. Његова судбина била је знатно занимљивија.

Archive photo

Острвско утврђење

Кронштат је град-тврђава на острву Котлин, које је окружено читавим системом мањих утврђења на околним острвима. Ова утврђења почела су да се граде практично одмах после оснивања Санкт Петербурга, тачније, годину дана касније, 1704. године, и то је трајало све до почетка XX века. Град штити укупно 21 утврђење, од којих се у Финском заливу налази њих 17, док су преостала на копну.

Утврђење које је име добило у част цара Александра I градило се од 1838. до 1845. године на насутом острву. У њему се могао сместити гарнизон од 1.000 људи. Такође, ту се налазило преко стотину топова великог калибра, укратко, руски морнари су били наоружани до зуба. Ипак, током читавог свог постојања само три пута су били у стању борбене готовости: 1855. године за време Кримског рата, 1863. године када је постојала могућност сукоба са Британском империјом, и 1877. године за време руско-турског рата. Притом утврђење Александар I никада није учествовало у ратним дејствима, а 1896. године је расформирано. Међутим, није дуго остало напуштено.

Archive photo

Лабораторија за истраживање куге

Крајем XIX века над светом се надвила опасност од епидемије куге. Ова смртоносна болест обично се повезује са Средњим веком, али управо у споменуто време је поново постала стварност. Са развојем железнице и парних бродова куга је почела да се пробија из азијских земаља у југоисточне делове Русије, и власти су се прибојавале даљег ширења инфекције у Европу. Цар Николај II је 1897. године основао посебну комисију „за спречавање ширења заразе куге“, на чијем челу се нашао војвода Александар Ољденбуршки.

Archive photo

Био је то образован човек који је водио преписку са француским микробиологом Лујем Пастером и немачким лекаром Робертом Кохом. Основао је Императорски институт за експерименталну медицину који је добио задатак да направи вакцину и серум против куге. За серум се користила коњска крв са антителима против јерсиније пестис, бактерије која изазива кугу. Производња препарата је била опасан посао и Ољденбуршки је успео да добије на коришћење напуштено и изоловано утврђење Александар I. У просторије утврђења уведени су водовод, струја, парно грејање, канализација. И постепено утврђење је постало познато као „Кужно“, мада су ту проучавани и колера, тетанус и тифус.

Сваке године лабораторија је производила око пола милиона доза серума које је слала како у Азију тако и у Европу (на пример, 1900. године неколико хиљада доза је отишло у Глазгов, где се појавила куга).

У утврђењу је стално живело око 40 сарадника. Роба са „копна“ стизала је на малом бродићу под називом „Микроб“ и остављана је у пристаништу. Научници нису напуштали острво, јер је то могло довести до ширења опасне болести. Зна се да су 1904. и 1907. године двојица лекара преминула заразивши се приликом рада.

Archive photo

Истраживање је трајало до Првог светског рата, када је већина научника позвана на фронт. После Фебруарске револуције 1917. године војвода Ољденбуршки је морао да напусти своју дужност и оде из земље. Ново руководство института лабораторију је пребацило у Саратов (јужни део Поволожја), где је 1918. године основан институт против куге „Микроб“. 

Од руине до музеја

Алексей Даничев/Sputnik

Од 1923. године утврђење је коришћено као магацин за миноловачку опрему, али почетком 80-их је фактички потпуно напуштено. Кронштат је до 1996. године био затворен војни град, а за сниматељску екипу филмског студија „Ленфиљм“ начињен је изузетак. Средином 80-их ту је сниман филм „Барут“ о  догађајима из Другог светског рата, где су коришћени прави реквизити.

Кадар из филма „Барут“

Виктор Аристов/Ленфильм, 1985

Зато је пожар у филму изгледао веома реалистично, утврђење је доста страдало, а његови црни зидови постали су његов знак препознавања.

Алексей Даничев/Sputnik

Крајем 90-их ту су се одржавале летње рејв журке, а затим су у утврђење почели да пристижу туристи.

2017. године утврђење је поново преживело пожар. Узрок је био отпад.

Данас је у току рестаурација утврђења, а 2025. године ту ће бити отворен музеј.

Алексей Даничев/Sputnik

Алексей Даничев/Sputnik

Витольд Муратов (CC BY-SA 3.0)

Getty Images

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!