Једина тврђава за кугу на свету налази се у Русији

Тврђава Александар I, Кронштат

Тврђава Александар I, Кронштат

Andrew Shiva (CC BY-SA 4.0)
Тврђава Александар I са црним огуљеним зидинама требало је да брани морске границе Руске Империје, а постала је лабораторија за истраживање опасне болести.
  • Пријавите се на наш Телеграм канал
  • Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
  • Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
  • Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
  • Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

„Руски Фор Бојар“ – тако се најчешћа назива ово морско утврђење два километра од Кронштата (град код Петербурга). А заправо је подигнуто 20 година пре француске тврђаве – 1845. године – и никада није коришћено као затвор. Уосталом, није се прославило ни као одбрамбена утврда. Његова судбина била је знатно занимљивија.

Острвско утврђење

Кронштат је град-тврђава на острву Котлин, које је окружено читавим системом мањих утврђења на околним острвима. Ова утврђења почела су да се граде практично одмах после оснивања Санкт Петербурга, тачније, годину дана касније, 1704. године, и то је трајало све до почетка XX века. Град штити укупно 21 утврђење, од којих се у Финском заливу налази њих 17, док су преостала на копну.

Утврђење које је име добило у част цара Александра I градило се од 1838. до 1845. године на насутом острву. У њему се могао сместити гарнизон од 1.000 људи. Такође, ту се налазило преко стотину топова великог калибра, укратко, руски морнари су били наоружани до зуба. Ипак, током читавог свог постојања само три пута су били у стању борбене готовости: 1855. године за време Кримског рата, 1863. године када је постојала могућност сукоба са Британском империјом, и 1877. године за време руско-турског рата. Притом утврђење Александар I никада није учествовало у ратним дејствима, а 1896. године је расформирано. Међутим, није дуго остало напуштено.

Лабораторија за истраживање куге

Крајем XIX века над светом се надвила опасност од епидемије куге. Ова смртоносна болест обично се повезује са Средњим веком, али управо у споменуто време је поново постала стварност. Са развојем железнице и парних бродова куга је почела да се пробија из азијских земаља у југоисточне делове Русије, и власти су се прибојавале даљег ширења инфекције у Европу. Цар Николај II је 1897. године основао посебну комисију „за спречавање ширења заразе куге“, на чијем челу се нашао војвода Александар Ољденбуршки.

Био је то образован човек који је водио преписку са француским микробиологом Лујем Пастером и немачким лекаром Робертом Кохом. Основао је Императорски институт за експерименталну медицину који је добио задатак да направи вакцину и серум против куге. За серум се користила коњска крв са антителима против јерсиније пестис, бактерије која изазива кугу. Производња препарата је била опасан посао и Ољденбуршки је успео да добије на коришћење напуштено и изоловано утврђење Александар I. У просторије утврђења уведени су водовод, струја, парно грејање, канализација. И постепено утврђење је постало познато као „Кужно“, мада су ту проучавани и колера, тетанус и тифус.

Сваке године лабораторија је производила око пола милиона доза серума које је слала како у Азију тако и у Европу (на пример, 1900. године неколико хиљада доза је отишло у Глазгов, где се појавила куга).

У утврђењу је стално живело око 40 сарадника. Роба са „копна“ стизала је на малом бродићу под називом „Микроб“ и остављана је у пристаништу. Научници нису напуштали острво, јер је то могло довести до ширења опасне болести. Зна се да су 1904. и 1907. године двојица лекара преминула заразивши се приликом рада.

Истраживање је трајало до Првог светског рата, када је већина научника позвана на фронт. После Фебруарске револуције 1917. године војвода Ољденбуршки је морао да напусти своју дужност и оде из земље. Ново руководство института лабораторију је пребацило у Саратов (јужни део Поволожја), где је 1918. године основан институт против куге „Микроб“. 

Од руине до музеја

Од 1923. године утврђење је коришћено као магацин за миноловачку опрему, али почетком 80-их је фактички потпуно напуштено. Кронштат је до 1996. године био затворен војни град, а за сниматељску екипу филмског студија „Ленфиљм“ начињен је изузетак. Средином 80-их ту је сниман филм „Барут“ о  догађајима из Другог светског рата, где су коришћени прави реквизити.

Кадар из филма „Барут“

Зато је пожар у филму изгледао веома реалистично, утврђење је доста страдало, а његови црни зидови постали су његов знак препознавања.

Крајем 90-их ту су се одржавале летње рејв журке, а затим су у утврђење почели да пристижу туристи.

2017. године утврђење је поново преживело пожар. Узрок је био отпад.

Данас је у току рестаурација утврђења, а 2025. године ту ће бити отворен музеј.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“