Где се у Русији налазе Атина, Ница, Чикаго, Детроит?

Russia Beyond (Егор Алеев / TASS, Reinier Snijders / EyeEm / Getty Images)
Становници многих руских градова са поносом их називају... страним именима. За сваки такав случај постоје посебни разлози.
  • Пријавите се на наш Телеграм канал
  • Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
  • Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
  • Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
  • Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

Венеција 

Санкт Петербург

У Русији је Санкт Петербург одувек био „северна Венеција“ – због великог броја река и канала. Не знамо да ли је тако своје чедо називао Петар Велики, који у Венецији никада није био (са сигурношћу се зна да га је називао „својим рајем“). Међутим, Француз Теофил Готје, писац и светски путник, више пута је посетио италијански град, а када се 1839. нашао у Петербургу, записао је: „Бројни канали пресецају град, формиран као северна Венеција, на бројним острвима“.

Из истог разлога назив „руска Венеција“ (или „тверска Венеција“) добио је Вишњи Волочок – град у којем се налази Вишњеволоцки водени систем – најстарији вештачки систем канала у Русији, начињен почетком XVIII века како би поједноставио пловни пут између Санкт Петербурга и Волге. Због тога се у центру града такође налазе канали који су некад били пловни, али, наравно, нема их тако пуно као у Санкт Петербургу.

Ница 

Јалта

Јалту су на преласку из XIX-XX века називали „руска Ница“, а читаву јужну обалу Крима „руска Ривијера“. У то доба Крим је био омиљено место за одмор руских боема, племства, уметника и писаца. Горки, Цветајева, Булгаков, Куприн често су боравили на овим местима, а Чехов и Волошин су на Криму имали летњиковце. Занимљиво је да су Ница и Јалта званично градови-побратими. Споразум о томе потписан је 1960. године.

Манчестер 

Фабрика текстила у Иванову

Град Иваново се назива „руски Манчестер“ као један од највећих центара текстилне производње у Русији. Ту су се прве текстилне фабрике појавиле још у XVII веку. А популаран надимак града првобитно је био „Црвени Манчестер“ и појавио се раних совјетских година. Иваново се тада сматрало за трећу пролетерску престоницу Русије, јер се ту 1905. године за време револуције појавио први Совјет радничких представника. Тада су радници Иванова први у земљи основали организацију која ће заступати и штитити њихова права.

Иваново није једини град на свету са таквим надимком. На пример, Тампере је фински Манчестер, а Лођ пољски. И у другим европским земљама постоје текстилни центри који се, по угледу на Енглеску, називају „Манчестери“.

Атина

„Чувени град Череповец, или, простије говорећи, Северна Атина... Ту стижу на студије млади из разних крајева Новгородске и суседних губернија“, записао је 1894. године руски економиста Андреј Суботин. Заиста, Череповец је носио овај надимак у време када је градоначелник у њему био трговац, бродовласник Иван Андрејевич Миљутин. 

Трговински геније ниског порекла који је себи и својој породици издејствовао наследну племићку титулу (изузетно редак случај за то доба!), Миљутин није стекао никакво образовање и читавог живота је учио сам. Можда је зато сматрао да је образовање неопходно. У његово време у Череповцу је отворено 7 женских и мушких школских установа, покренути су библиотека, музеј, књижара, штампарија... Череповец тада није био познат само као „Северна Атина“, него и као „Руски Оксфорд“.

Рим

Москва

„Москва је трећи Рим“ – ову фразу Руси памте још из школе. Управо тако је Филофеј, уважени старац монах из псковског Спасо-Јелеазаровог манастира, у својим писмима великом кнезу московском Василију III протумачио наследни однос Москве према Риму и Константинопољу, претходним центрима хришћанства. Тачнији цитат из Филофеја: „Два Рима су пала, трећи стоји, а четвртог неће ни бити.“ Овај концепт је у XVI веку постао једна од идеолошких основа власти московских кнежева, а затим царева, који су себе доживљавали као наследнике руских и византијских императора и заштитнике православне вере.

Чикаго 

Самара

У другој половини XIX века Самара је добила надимак „руски Чикаго“ – због наглог индустријског развоја, који је убрзан од 1877. године када је кроз град прошла Оренбуршка железничка пруга.   

Самара се налази на раскрсници копнених, водених и железничких путева из Азије у Европу, град је масовно трговао хлебом, у региону су пронађена налазишта нафте, самарска пристаништа су преузимала и истоваривала огромне количине робе. Све то је у Самару привукло пословне људе, али и криминалце најразличитијих фела, тако да и у том погледу постоји очигледна паралела са Чикагом.

Осим тога, Самара је одувек била необично ветровита због положаја града на окуци Волге, и по томе град такође подсећа на Чикаго који називају „ветровити град“.

Детроит 

Тољати

„Руски Детроит“ је много ближе „руском Чикагу“ него њихови стварни стереотипи: од Самаре до Тољатија има мање од 100 километара аутомобилом. Тољати је овај назив добио, наравно, по аутомобилском заводу. Наиме, управо ту се налази АвтоВАЗ. Сам град Тољати, који је 1737. године основао Василиј Татишчев као Ставропољ добио је назив 1964. године по Палмиру Тољатију, италијанском комунисти који је умро у августу 1964. године за време одмора на Криму.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“