Како Јакути славе Нову годину у јеку лета

Андреј Сорокин
Многи од њих до данас чувају паганске обичаје и сваке године се окупљају на главни празник Исиах. То је незабораван доживљај: ритуал дочекивања сунца, заједничко испијање кумиса и грандиозно коло.
  • Пријавите се на наш Телеграм канал
  • Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
  • Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
  • Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
  • Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

„Уруј-ајхал! Уруј-тускул!“ – радосно узвикује гомила људи у јакутским народним ношњама и истовремено почиње да се креће у џиновском колу које се назива „осуохај“. На јакутском ови узвици призивају срећу и благостање у наредној години. А осуохај је плес-молитва сунцу, који симболизује проток живота. Најпре лагано, а затим све брже и брже, тако да вам се чини да ће се ноге играча одвојити од земље, а њихове душе узлетети ка небу.

Сусрет оних који су преживели зиму

Град Јакутск је, мада веома удаљен од Москве (лет до њега траје преко 6 сати), савремен и развијен. За њега се не може рећи да је провинција. Ту се налазе велике компаније за производњу дијаманата (и ретке су девојке које немају бар пар брилијантских минђуша), први IT-парк на Далеком истоку Русије (међу Јакутима има много програмера игара и апликација) и арктички иновациони центар, где научници проучавају вечити лед. Омладина прати корејску поп културу, вози јапанске аутомобиле са десним воланом, слуша јакутски реп, пије популарну плаву мачу (јапански напитак од зеленог чаја) са ледом и поручује рамен (јапанска супа с резанцима) у угодним кафе-ресторанима.

Али с приближавањем јакутске Нове године све се то мења до непрепознатљивости. Практично сви Јакути се тада сете своје паганске религије, скидају фармерке, облаче народне ношње и одлазе на славље.

Од давнина Јакути се на овај дан окупљају на одређеном месту како би се после дуге и сурове зиме поново видели са рођацима. Јакутија је иначе најхладнији регион у Русији. Зими се ту температуре често спуштају до -50 степени и да би човек преживео мора много да ради. Тек кад почне лето људи могу мало да предахну и уживају у животу.

Сама реч „Исиах“ може се превести као „обиље“. Овај празник се слави сваке године у свим рејонима (улусима) Јакутије на дан летње дугодневице. Овај обичај никада није прекидан, само су у совјетско доба прославе биле нешто скромније. Неки Јакути успевају да исте године посете неколико прослава, јер се оне одржавају у размаку од неколико дана.

Прослава у Јакутску је најпопуларнија и најмногољуднија. По правилу се одржава првог викенда после 21. јуна (ове године 25-26 јуна). У престоницу Јакутије сјати се тада преко 200 хиљада људи! А то је сваки пети становник републике! Прослава се одржава у етнографском комплексу „Ус Хатин“ („Три брезе“), око 25 километара северно од Јакутска. Према предању, управо на том месту живели су преци народа Саха, како себе називају Јакути. Читаво етно село, које више подсећа на град и може да прими преко 250 хиљада људи, саграђено је искључиво ради годишње дводневне прославе. Све преостало време оно је затворено.

Прочишћење, благослов и јакутски народни спортови          

„Овај празник смо чекали три године, јер се за време пандемије одржавао онлајн“, радосно кажу две другарице и нуде нам да пробамо кумис, ферментисани напитак од кобиљег млека. „Заједничко испијање свежег кумиса је код нас симбол краја зиме. Радујемо се што имамо млеко, храну, што смо преживели зиму и скупљамо снагу за следећу годину“, објашњавају оне.

Напољу је преко 30 степени Целзијуса, али оне су дошле не само у дугим затвореним хаљинама и са капама, него и са тешким накитом на грудима, леђима и рукама (шорц и друго слободно одевање строго су забрањени). „Према традицији украси би требало да буду од сребра, али наши су од мелхиора (легуре бакра и никла), иначе се тешко може издржати на оваквој врућини“.

Како би учествовала у прослави особа најпре мора да прође обред прочишћења: испод главне капије горе димилице и жене око госта машу метлицама од коњске длаке, призивајући срећу и успех. Метлица од коњске длаке је иначе део народне ношње Јакута. „То има и практичан смисао“ – кажу посетиоци – „тако се бранимо од комараца“ (а они су у ово доба године врло активни).

Након тога треба тражити благослов и успех од „Великог џиновског дрвета“ – „Аал луук маса“. Дрво је симбол јединства три света и може се видети на сваком празнику Исиах.

Затим човек иде путем поред којег је са обе стране побијено 99 стубова за везивање коња. Коњи су код Јакута свете животиње и зато се њихови симболи срећу на сваком кораку. На крају пута је огроман стуб за везивање коња „Алтан серге“, постављен на узвишењу. Прилазећи му човек треба да се поклони, на њега прислони дланове и замисли жељу. „Можете пожелети шта год хоћете и за кога хоћете, а ми верујемо да ће се та жеља остварити“, каже девојка која чека у реду. На овом месту заиста се осећа посебна енергија, осећање наде у будућност.  

Гости потом стижу у основни део комплекса који чини реконструкција старих летњих јакутских кућа од брезове коре, нешто што подсећа на огроман чум. Ту се на једном месту пуштају филмови, на другом продају сувенири, на трећем одржавају такмичења.

Свој посебан простор имају и други народи Јакутије: Чукчи, Евенки, Јукагири. Ово је, наиме, вишенационална република!

Међутим, многи на Исиах долазе само ради спортских такмичења. У Јакутији су као нигде на свету популарни национални спортови. Најпознатији међу њима је надвлачење штапа. Током празника одржава се финале међународног такмичења у овом спорту са учешћем спортиста из Русије, Мађарске, Словачке, Србије, Аргентине, афричких земаља и земаља ЗНД.

На другом терену хиљаде људи са напрегнутом пажњом гледа „Игре Дигина“. Дисциплине су врло необичне. На пример, трчање за девојком. „У старо доба“ -  објашњава нам један од гледалаца – „ко би стигао девојку, тај би се њом и оженио. Али данас се само мери време.“ Данас је, наиме, практично немогуће девојку стићи, јер је овај задатак поверен шампионки републике у трчању.

Ту је и још један занимљив вид спорта: преношење камена тешког 115 килограма на одређено растојање. Њега је готово незамисливо и подићи: тежак, са оштрим ивицама, клизи од зноја. Али гледаоци здушно навијају за своје фаворите! Са таквом подршком спортисти су спремни да учине немогуће.

Негде око два сата после поноћи на пољани се чује глас из разгласа са молбом да се сви апарати искључе и да гости крену на главну церемонију.

Дочек новог сунца

Кулминација празника је дочек сунца, који слави почетак лета и обележава традиционални почетак нове године.

Замислите само овакав призор: још није свануло, по пољани се шири магла, а на хиљаде људи стају у круг. Призивач добрих сила „алгисчит“ (не шаман!) и његова свита у белим одорама све јаче машу  метлицама украшеним звончићима. Алгисчит се поклања на четири стране света и пали ватру нудећи божанствима кумис, саламат (јело националне кухиње) и лепиње. 

Људи у белим одорама каде пољану, ходајући укруг са шољама из којих се вије дим, саде младо дрвеће и поздрављају зору призивајући срећу и благостање.

Најзад се на хоризонту појављује јаркоцрвен зрак сунца.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“