У делти Волге и на обали Каспијског мора расте ретка врста – каспијски лотос. О њему брину запослени Астрахањског резервата.
Долина лотоса у Астрахањској области.
ФГБУ Астрахањски државни резерват природеНаучници претпостављају да су „свештену биљку“ овамо донеле птице селице из Индије и Кине. У њиховим цревима могу да остану семена лотоса која затим проклијају када доспеју у воду. Постоје и друге верзије, да су лотос донела номадска племена или је ово заправо аутохтоно станиште егзотичне биљке.
Долина лотоса у Астрахањској области.
Ј. Полонски/ФГБУ Астрахански државни резерватЛотос интензивно цвета и у руској републици Калмикији. У једном од разгранатих рукава делте Волге постоје читава поља под лотосом. Цветање „Будиног цвета“ је својеврсна визиткартица ове републике, јер за будисте Калмикије лотос има сакрални значај. По предању су лотосови цветови пали са неба као киша када се родио Буда, а затим су се појављивали на месту где је згазила нога малог Буде.
Бели лотосов цвет је приказан чак и на застави републике Калмикије.
Застава Калмикије
Public domainГорњих пет латица лотоса симболизују пет континената земаљске кугле, а четири доња су четири стране света, симбол тежње народа ове републике за пријатељством и сарадњом са свим народима света.
Језеро лотоса у Средњеахтубинском рејону Волгоградске области.
Redboston (CC BY-SA 4.0)На Волги постоји још једно место где обитава лотос. На водоплавном земљишту дуж Волге и Ахтубе налази се Језеро Лотоса. Ово изузетно лепо место открили су 2007. године житељи оближњег сеоцета Красни Буксир.
Средњеахтубински рејон, Волгоградска област.
Попрошајев Сергеј (CC BY-SA 4.0)Још се дискутује о томе како се лотос појавио на овом месту. Романтична верзија гласи да је један мештанин поклонио својој жени цветно језеро, али не каже како је посејао и одгајио лотосе.
Цветање лотоса на језеру у Краснодарском крају.
Виталиј Тимкив/SputnikЛотос обилно цвета и на Таманском полуострву, у Краснодарском крају. Крајем 18. века су по наредби Катарине II ово полуострво населили козаци, али се испоставило да земља није плодна и нема довољно слатке воде. Због тога су козаци у 19. веку прокопали још један рукав у делти реке Кубањ, и он се зове Козачки канал. Њиме је Кубањ спојен са Ахтанизовским лиманом, који је тако постао слатководан.
Цветање лотоса на језеру у Краснодарском крају.
Виталиј Тимкив/SputnikУправо у том слатководном резервоару су научници у 20. веку после дуготрајних експеримената успели да одгаје лотосе. Први цветови су никли током 1980-их, а сада се долина лотоса простире на 2 квадратна километра.
Цветање лотоса на језеру у Краснодарском крају.
Виталиј Тимкив/SputnikИстина, до ове лепоте се може стићи само чамцем.
Лотос воли топлоту и углавном расте на југу, а у Курској области је најсевернија тачка у којој цвета. У малом Насељу Маршала Жукова су 2015. године први пут примећени бледоружичасти лотоси и од тада они овде цветају сваке године, привлачећи пажњу научника и туриста. Према једној верзији, нека мештанка је просула семена ове биљке у језеро, уопште се не надајући да ће се примити.
Лотоси Комарова на језеру код Усуријска у Приморском крају.
Антон Балашов/SputnikНа руском Далеком истоку „станује“ велика популација лотоса. Док је на југу европског дела Русије распрострањен каспијски лотос, у њеном азијском делу расте угрожени лотос са семеном попут ораха, или лотос Комарова, како га још зову.
Лотоси Комарова на језеру код Усуријска у Приморском крају.
Антон Балашов/SputnikЈедан од најколоритнијих локалитета је језеро Карасиноје близу Артјомовске термоелектране. Налази се у Приморском крају, близу Владивостока.
Деца на језеру Карасиноје код Артемовске термоелектране у Приморском крају док цвета лотос Комарова.
Виталиј Ањков/SputnikЧитаве плантаже лотоса цветају и на језеру близу Усуријска.
На језеру Карасиноје код Артемовске термоелектране у Приморском крају док цвета лотос Комарова.
Виталиј Ањков/SputnikА на језеру Басен близу села Јаковљевке у Приморском крају одржава се чак и фестивал лотоса.
Лотоси на језеру Басен близу села Јаковљевке.
Виталиј Ањков/SputnikЛотоси на језеру код села Галкино.
Јуриј Золотарјов/SputnikУ селу Галкино, близу кинеске границе и Хабаровска, налази се још једно чувено Језеро лотоса. Узгред, лотос Комарова воли кишна и топла лета, а његови цветови се ни случајно не смеју откидати јер ће у противном бити уништен већи бео биљке.
Лотоси на језеру код села Галкино.
Јуриј Золотарјов/SputnikДалекоисточни лотоси су реликтни, сачували су се од најдавнијих времена. Научници сматрају да су они расли на подручју Амура, Усурија, Тунгуске и других река још пре леденог доба, када је клима била топлија.
Амурска област је још један далекоисточни регион где се може видети „Будин цвет“. По целом региону је раштркано неколико језера где цвета лотос. Обласна власт саставља чак и карту локалитета где је лотос већ процветао и где ће ускоро процветати.
Лотоси на језеру Кривоје код Хинганског резервата.
Denis17012005 (CC BY-SA 4.0)Посебно је по лотосима чувен Хингански резерват. Тамо се ове биљке могу видети на језерима Долгоје и Кривоје. А ко има среће може уједно видети и ретке угрожене ждралове који свијају гнезда у резервату.
На једном од језера Белгородске области.
Валериј Морјев/SputnikПрви цветови лотоса су се 2015. године отворили и у рибњаку близу села Биковке у Белгородској области. Огромне латице су одмах привукле пажњу новинара и аматерских фотографа.
Семена егзотичне биљке на ово место је донео Анатолиј Баканов са Далеког истока, одакле се пре неколико година са породицом преселио у овај крај. Покушао је да одгаји ове цветове у још неколико језера, али се ћудљива биљка примила само овде.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу