Село Кахиб се налази 160 километара од Махачкале, главног града Дагестана. Његов централни део чине камене рушевине изграђене пре неколико векова на стрмој падини планине која гледа на реку Кахибтљар.
Рушевине су уклопљене у пејзаж до тачке у којој се визуелно спајају са стенама и стапају у околину. Међутим, када боље погледате, стари напуштени град се појављује у свој својој величанствености.
Историчари верују да су се ове живописне куће и куле појавиле у 8-10. веку нове ере. Људи су се можда населили у овој неприступачној области да би се боље заштитили од освајача.
Ове језиве структуре које подсећају на филмски сет из постапокалипсе нису ништа друго до остаци совјетске пољопривредне индустрије. Током совјетских времена, ове џиновске бетонске конструкције су коришћене за складиштење стратешких резерви житарица и стога су биле ограђене и строго чуване. Њихове прецизне локације су често биле поверљиве. Након распада Совјетског Савеза, многе од ових стратешких структура су напуштене и на крају су и оронуле. Данас ове напуштене куле привлаче повремене посетиоце.
Ова совјетска летелица лежи напуштено на обали Каспијског мора у Дагестану. Необично возило познато као екраноплан Луњ некада је био значајан совјетски војни пројекат.
Ратна машина је створена да се користи у борби против непријатељских носача авиона и требало је да лети близу површине воде, избегавајући тако непријатељске радарске системе.
Да би „пензионисала“ неке од својих бродова, Русија је створила „гробља“ за њих у Арктику и Тихом океану. Можда најпрепознатљивије гробље бродова налази се у близини поморске базе руске Северне флоте у насељу Олења Губа у Мурманској области. Тамо се по завршетку активне војне службе одмара на десетине отпуштених бродова, па чак и подморница.
Совјетски геолози открили су огромне резерве дијаманата у Јакутији 1950-их година. Легенда каже да су, након виталног открића, у Москву послали шифровану поруку: „Попушили смо лулу мира. Дуван је одличан.“ Дијамантска јама је наводно названа по тој шифрованој поруци.
Јама „Мир“ постала је огромна: дубока више од 500 метара и пречника 1.200 метара. У неком тренутку даљи развој и одржавање јаме су постали прилично опасни и власник ју је затворио, одлучивши се за новији начин копања дијаманата.
Џиновски отворени коп је произвео дијаманте у вредности од око 17 милијарди долара пре него што је напуштен. У каснијим годинама, архитекте су покушале да искористе отворени коп за осмишљавање пројекта футуристичког града испод куполе, али су њихови планови пропали и рудник је остао напуштен до данас.
Овај величанствени напуштени светионик годинама је туристичка атракција. Саградили су га Јапанци у последњим данима Другог светског рата, светионик се налази на рту Анива, на једном од најнеприступачнијих места на острву.
Посетиоци кажу да би светионик ускоро могао постати опасан за посету, јер су многи његови делови почели озбиљно да пропадају.
Овај град духова напустили су становници након што су власти одлучиле да затворе оближње руднике после тешке несреће у којој је погинуло шест радника. Остаци града Кадикчан који су изградили затвореници Гулага 1940-их сада стоје као стражари у овој језивој области. Иако је 2010. године најављено да је град духова напуштен, ретки путници су пријавили да су видели неколико становника који су одбили да оду и напусте га.
Осамдесетих година прошлог века совјетски научници су планирали да направе хадронски сударач за проучавање честица. Пројекат је захтевао доста копања: изграђени су масивни тунели испод града Протвино недалеко од Москве. Када је пројекат застао након распада Совјетског Савеза и каснијег недостатка финансирања, тунели су такође напуштени. Леже на 60 метара дубине и преко 20 километара у дужини и привлаче љубитеље индустријског туризма који се спуштају и улазе у њих на сопствену одговорност.
Чемаљску хидроелектрану изградило је 1935. године око 700 затвореника. Несрећа се догодила у фабрици 2010. године; конструкција је делимично поплављена. Од тада је фабрика ван погона. Понекад туристичке групе посећују напуштено постројење.
У граду Приморску у Калињинградској области налази се вила сабласног изгледа. Изграђен је око 1905. године, када је град био познат по свом немачком имену, Фишхаузен.
Њен власник, успешан бизнисмен, купио је преко 100 хектара земље и изградио вилу од 13 соба са подрумом и поткровљем. Када је град после Другог светског рата постао совјетска територија, зграда је предата Министарству одбране СССР и претворена у санаторијум где се лечила туберкулоза.
Данас, вила стоји напуштена и сабласна, подсећајући на уклету вилу из типичног хорор филма.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
