Ељгигитгин – најтајанственије језеро Чукотке (ФОТО)

Тимур Ахметов
Древно језеро није било потпуно залеђено чак ни у ледено доба. У њему и данас живе прастара створења каква се не могу наћи нигде другде на свету.
  • Пријавите се на наш Телеграм канал
  • Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
  • Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
  • Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
  • Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

„Ако би се људи кажњавали очајањем у неизвесности и усамљености, онда би човека који је читав живот провео у граду и заслужио такву казну требало оставити на обали Ељгигитгина“, написао је о овом језеру руски геолог Василиј Бели.   

Језеро са компликованим називом Ељгигитгин налази се иза поларника, у самом средишту полуострва Чукотка, и то је заиста једно од најтеже приступачних места у региону, идеално за боравак у самоћи. Јер од језера до најближег града Певека има 200 километара.

Најједноставнији начин да стигнете на Ељгигитгин је да уплатите туру обиласка и тамо одете хеликоптером из Анадира, јер до језера не води ниједан пут. Друге варијанте су превоз теренским возилом од Певека или у оквиру сплаварења низ реке Енмивам и Анадир.

Ово је најдубље језеро на Чукотки. Док му је пречник 12 километара, дубина му је 175 метара. Ако се погледа одозго из хеликоптера, по облику је практично идеалан круг и подсећа на модро-црно око. Али не изгледа увек тако.

У преводу са чукотског Ељгигитгин значи „бело језеро“ или „језеро неотопљивог леда“. Већи део године површина је покривена ледом, а неких година лед се не топи чак ни лети.

Обале језера чине вечити лед и ниске планине. Зима на Чукотки траје 10 месеци и у том периоду температура се креће од -15 до -39°C. Лети ваздух може да достигне и +34 °C, али чак и тада на површини језера је формира ледена корица. Температура воде у Ељгигитгину никад не прелази +3°C.

Неки људи су одушевљени овим језером усред пусте тундре. „Не знам с чим бих га упоредио. Можда ако бисмо бочицу густог мастила пролили на чист бео лист папира – то би било нешто слично“, записао је геолог Олег Кувајев.

Али многима оно улива страх. Становници околних предела описују га као „необично, језиво место“, обавијено легендама. Према једној од њих, у дубини језера живи древно чудовиште Калилгу, налик на џиновског рептила са великом чељусти. Нешто као шкотска Неси из језера Лох Нес. Понекад Калилгу излази из дубине на површину уз велику буку и таласе, и одмах се враћа на дно.

У Ељгигитгину заиста долази до узбурканих таласа. Вероватно их мештани тумаче као израњање Калилге. Према другом објашњењу, заправо се ради о ослобађању метана из Земљине коре.

Било како било, ово дубоко језеро има све што је потребно да постане део митова и легенди. Старо је преко три и по милиона година. А његово порекло је, осим тога, врло специфично.

Дуго се сматрало да је језеро Ељгигитгин највероватније настало у кратеру вулкана. То су потврдиле анализе стена које су указивале на њихово вулканско порекло. Међутим, 2009. године међународни тим научника направио је бушотину, продревши у седименте на дну језера чак до дубине од 225 метара. Тамо су пронашли стену која настаје само у кратерима приликом судара Земље са меторитом. То је решило спорове о пореклу језера: оно је настало услед пада метеорита.

Као друго, сматра се да Ељгигитгин уопште никада није био потпуно залеђен. Док су пре више милиона година Европа и Америка биле покривене ледом, на територији савремене Чукотке није било ледника. Зато је у језеру сачуван јединствен екосистем, а његово дно је извор података о животу Чукотке током последњих три и по милиона година. По значају за истраживаче Ељгигитгин се може упоредити са Бајкалским језером и ледницима Гренланда.

Вода језера буквално врви од риба. Зато оно привлачи љубитеље екстремних путовања и специфичног риболова. Ту се, између осталог, срећу ендемске врсте, представници флоре и фауне који се срећу само у Ељгигитгину и нигде другде на свету.

То је, између осталог, необична риба под називом дугопера палија. Ове рибе су прилагођене животу у врло хладној и мрачној води и насељавају језеро још од времена мамута. Древна палија живи скоро на самом дну језера. У њеној крви су пронађени трагови веома древних физиолошких адаптација. Она је, наиме, у стању да се веома дуго лиши кисеоника. По мишљењу научника, ова способност код ње се појавила још у ледено доба. Врста је преживела под ледом практично без кисеоника десетине хиљада година.

У околини језера живе лисице, вукови и медведи. Зато путници који овамо долазе обично са собом носе ватрено оружје за случај неочекиваног сусрета са зверима.

Осим тога, прича се да на путовање до Ељгигитгина треба да се реше само они који су не само снажни духом (називају га „место снаге“ или „око Земље“), него и доброг здравља. У том рејону, наиме, владају нестабилни метеоролошки услови: лети температура и атмосферски притисак током једног дана могу да се промене више пута.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“