Како изгледа луксузно камповање у пространствима чукотске тундре (ФОТО)

Вячеслав Викторов/Roscongress
Сада је могуће са свим удобностима преноћити у забити тундре на крају света, где се медвеђи трагови налазе чешће од људских. Добићете удобну постељу, свежу кафу и топлу воду за туширање у свако доба дана.
  • Пријавите се на наш Телеграм канал
  • Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
  • Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
  • Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
  • Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

Чукотка је највећи и најслабије насељени регион на североистоку Русије, који се преко мора граничи са САД. Замислите да на територији величине неколико европских земаља живи само 50 хиљада људи, при чему од једног до другог села можете стићи само хеликоптером или теренским возилом. Већи део Чукотке лежи иза поларника. Зато се не може рећи да је клима овде пријатна.  Туристи долазе у овај крај да лично доживе лепоту пејзажа у тундри, виде беле и мрке медведе, посматрају моржеве, једном речју, како би искушали своју чврстину у условима дивље природе. На једном таквом месту, исто тако лепом, исто тако ненасељеном, недавно се појавио први глампинг (гламурозни камп). И изгледа веома необично!

Луксузни одмор у недоступном крају

Туристички центар „Умка“ (како се на Чукотки називају бели медведи) налази се међу селима Лаврентија и Лорино око 100 километара јужно од поларника. Исто толико је удаљен од најисточније тачке Русије, рта Дежњов. Отворен је у септембру 2021. године и након што је примио прве туристе (групу из Аустрије и Немачке) морао је да буде затворен током зиме и пролећа, каже његов оснивач Максим Крупења. Следећи гости били су почетком августа 2022. године учесници експедиције реализоване у оквиру фестивала „Берингов мореуз“, посвећеног развоју туризма на Чукотки. Максим спада у оне локалне становнике који су се са великим ентузијазмом упустили у подухват развоја туризма у овим крајевима.  

„Читавог живота сам војник и прешао сам да служим на Чукотки како бих што пре отишао у пензију (овде се година службе рачуна као две због сурових услова). Знао сам да овде ни за туристе не постоји комфорни смештај. Хтео сам да докажем да врхунска услуга може да постоји чак и на крају света“, објашњава он. Када је Максим 2009. године отишао у пензију, одлучио је да се пријави за бесплатно земљиште у оквиру програма „Далекоисточни хектар“ (детаљније о овом програму писали смо на другим местима) и да организује глампинг.

Подигао је кредит и купио шест геодезијских купола од произвођача на Алтају, од којих су пет стамбени, а шести чини трпезарију и дневну собу.

Туристички центар је намењен за 12 особа, али по потреби се ту може сместити до 20 гостију. Унутар сваке куполе налази се један брачни кревет и два сингл кревета, као и један кревет на спрат, сталци за одећу и неколико утичница. Куполе поседују пећи на гас и на дрва. Један зид је прозиран са погледом на планинску реку и врхове прекривене снегом чак и лети.

Замишљено је да се гости „Умке“ хране у великој заједничкој куполи: сарадници глампинга ту на великом грилу припремају рибу, месо, супе, кувају кафу. Напољу пеку ражњиће. Сложенија јела (фарширане шницле, салате са мајонезом, каше и прилоге од поврћа) припремају се у селу Лаврентија. Санитарну зону чине дрвене кућице које се налазе одвојено, а поседују еколошки тоалет и туш. Вода из планинске речице допрема се у бојлер, а после коришћења отиче у септичку јаму, где се пречишћава, филтрира, а затим низводно избацује пречишћена.

А шта је свуда унаоколо?

Могли бисте помислити да овде и нема баш шта да се ради, јер какве забаве могу бити у дивљини? Али заправо није тако. На само 10 минута хода налазе се топли извори „чукотски Баден-Баден“ који садрже слабо радиоактивни гас радон (користи се као моћно лековито средство за читав спектар обољења). У совјетско доба поред ових извора налазили су се пионирски камп и хотел, али данас су од њих остали само костури. Ипак, овде и даље долазе становници најближих насеља и туристичке групе. Максим сматра да осим туриста који желе да бораве дуже време, у глампингу могу да преноће и они који посећују ове изворе.  

На 20 минута вожње од глампинг налази се највеће национално село Лорино на обали Беринговог мора, где туристи долазе да се упознају са културом и свакодневицом чукотског народа. Овде се одржавају прославе, спортске игре, годишња морска регата „Берингија“ са традиционалним ручно прављеним чамцима.

Зелена енергија за тундру

Максим сања о томе да глампинг пребаци на еколошки чисту енергију. Све са циљем да смањи негативан утицај човекове делатности на околину, јер мада у тундри нема људи, ту је пуно живота. У тундри расту ретке биљке (маховине, патуљасто шибље, лишај јагељ), и живе дивље животиње: медведи, арктичке веверице, а ту су врло чисте реке. Све то треба чувати.   

„Имамо објекат који је одвојен од индустријског напајања“, каже он. „Тренутно туристички центар користи генератор на дизел гориво, које доносимо из села, а ја бих желео да све ради од хидротурбине, да овде направим неку врсту миниелектране.“ Он такође има идеју да постави ветрогенераторе, јер на Чукотки има довољно јаких ветрова, па зашто их онда не бисмо „укротили“?

Још прошле године је мислио да ће глампинг функционисати само лети, али сада је одустао од идеје да конструкцију размонтира. Ове куполе су већ издржале олујни ветар, а пећи прилично добро загревају простор. Сада би хтео да провери како ће глампинг преживети зиму.

Осим тога, Максим се труди да уреди још једно место у заливу Лаврентија, у рејону залива Безимјани. Овога пута за научнике, који долазе да проучавају арктичку климу и морске животиње. Овај центар би у потпуности требало да користи еколошке изворе енергије.

Некада је мислио да ће дочекати пензију и отићи у централни део Русије, али није успео сасвим да напусти Север. Данас већи део године проводи у Калињинграду, али често се враћа на Чукотку. Чак и у најзападнијој тачки Русије не може да престане да размишља о њој. Планира да створи и глампинг у чукотском стилу, са традиционалним јарангама (шаторима номада) где би као особље радили локални становници. Тако жели да пропагира и шири љубав према својој вољеној Чукотки. 

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“