Разоткривамо 7 митова о Сибиру

• Пријавите се на наш Телеграм канал
• Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
• Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
• Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
• Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

1. Да ли је Сибир посебна држава?

Почнимо од тога шта је Сибир заиста. То је огроман географски регион који покрива површину од преко 13,1 милиона квадратних километара од планинског ланца Урал на западу до обале Тихог океана на истоку. Сибир је део Русије од 16. века, када су Руси освојили земље источно од Урала, при чему је истакнуту улогу у томе имао козачки командант Јермак. Како Сибир није држава нити било који административни ентитет, он нема одређене границе. Река Јенисеј дели Сибир на два дела, западни и источни. Његов далекоисточни део се историјски назива Руски Далеки исток.

Међутим, на територији данашњег Сибира постојала је древна туркијска држава под називом Сибирски канат. Био је старији од Русије, али је, на крају, апсорбован и уништен у 16. веку.

2. Да ли је Сибир пустиња? 

Сибир је толико огроман да има много врста терена – поларне пустиње на крајњем северу, степе и широколисне шуме на југу, али највећи део је прекривен тајгом – шумом која се састоји од борова, смрче и ариша. 

Међутим, у Сибиру заправо постоји ретка врста пустињског терена! Чарска пешчара се налази у источном Сибиру, окружена тајгом и мочварама, али њена територија је веома мала – само 50 квадратних километара.

3. Има ли у Сибиру лета?

У Сибиру, наравно, постоји лето – али у различитим деловима Сибира постоје различите необичности. У северном Сибиру лето је веома кратко, од месец дана до недељу дана, док јужносибирске степе уживају у пуном тромесечном топлом лету. С друге стране, најсевернији региони Краснојарске територије имају зиму током целе године, док се у Јакутску пермафрост никада не топи, чак ни лети. 

4. Да ли је Сибир само место изгнанства?

Некада је било, али више није. Од 17. века тешки услови живота у Сибиру, уз потребе Русије да развија и даље колонизује регион, били су разлози да су сибирски градови постали места прогонства многих осуђеника. Тобољск је, на пример, био регион где је Фјодор Достојевски провео своје време као осуђеник, док су се у совјетско време у многим сибирским регионима појавили логори ГУЛАГ-а.  

Међутим, кључ индустријског и урбаног раста Сибира су његови природни ресурси – сибирска земља садржи већину руских подземних ресурса попут угља, злата, бакра, дијаманата. У Сибиру је већина руских фабрика, док сибирске реке напајају пет најмоћнијих руских хидроелектрана. Откако је систем ГУЛАГ-а окончан, Сибир се више не повезује са изгнанством, већ са индустријском моћи Русије. 

5. Да ли је Сибир најхладније место на Земљи?

Најхладније место на Земљи је у ствари Источна антарктичка висораван, која се налази ван Русије. Међутим, у Сибиру људи живе у екстремним поларним условима и чак успевају да трче маратоне на -50°C. У међувремену, најхладније место у Русији такође се налази у Сибиру.

6. Сибир је густа шума?

Већим делом, али не у потпуности. Сибир заправо има довољно шуме да шумски пожари постану проблем, нешто што се дешава сваке године. Око 2,6 милиона квадратних километара, или 51% Сибира, покривено је шумама. Али, сибирске шуме могу бити чак и усељиве. 

7. Зар у Сибиру неко живи?

Људи који живе у Сибиру чине 25% руске популације - у региону има више од 37 милиона људи. Густина становништва Русије је неравномерно распоређена – око 68 одсто људи живи у европском делу земље, што чини само 20 одсто целе територије Русије. 

И, иако се многи могу запитати зашто Руси живе у тако нарушеном пејзажу, какав је већи део Сибира, постоје одређене предности живота у овом региону, веровали или не!