Како изгледа Свијажск – град-острво под заштитом Унеска

Legion Media
Одбрамбено утврђење, манастир, концентрациони логор, затвор НКВД-а, психијатријска болница – све то је преживело мало острво код Казања, на којем се налази стари град са огромним бројем споменика руске историје по квадратном метру.
  • Пријавите се на наш Телеграм канал
  • Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
  • Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
  • Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
  • Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

Данас мало село Свијажск на острву готово савршено округлог облика мирно дочекује туристе. Његове манастирске зидине, средњовековне улице, златне куполе и коњички мањеж дочаравају окружење руске древности (а многи објекти на њему спадају међу праве споменике средњовековне архитектуре под заштитом Унеска). Али није тако било одувек: данас идилични  Свијажск више пута је био место крвавих и драматичних историјских догађаја.

Почнимо од приче о настанку Свијажска. Средином XVI века цар Иван Грозни је покушао да освоји престоницу Казањског каната – град Казањ. Али наилазио је на тешкоће. Наиме, војсци је за напредовање недостајала база за допремање и складиштење хране, муниције и сличног. Острво 30 километара од Казања између река Свијаге, Шчуке и Волге било је идеално место. Али како саградити тврђаву толико близу Татарима?

Учињено је то на специфичан начин: најпре је читава тврђава подигнута од брвана у граду Мишкину, а затим су брвна нумерисана, тврђава растављена и са доласком пролећа сплавовима пребачена Волгом до острва. Већ четири недеље касније, 1551. године, ненасељено острво је постало утврђење Ивана Грозног под називом Свијажск.

Тврђава (која је по величини чак надмашивала тадашњи московски Кремљ) је у потпуности испунила своју намену. Годину дана после њеног оснивања Казањ је освојен.

Првобитно се у граду-тврђави налазило 18 кула, стамбене куће и православни храм, али након што је овенчан ратничком славом Свијажск је брзо постао центар православља са великим бројем светиња.

Већ неколико година после оснивања града појавио се Успенски манастир, а затим и Успенска црква, која се данас може похвалити једином фреском са ликом Светог Христофора са коњском главом (обично се овај светитељ приказује са псећом главом). Од 1667. године слике светитеља са животињским ликом биле су забрањене и уништаване, али ова је имала среће: дуго су поред зида са фреском стајале мошти првог игумана манастира, а над њима се уздизала конструкција са четири лука на стубовима. Она је скривала фреску и тако већ покривену слојевима гарежи.

До наших дана сачуван је и значајан део других фресака и грађевина. На острву постоје најмање 37 споменика културе, укључујући два манастира (осим Успенског ту је и манастир св. Јована Претече из XVI века) и седам цркава. Од 1917. године целокупна површина острва налази се под заштитом Унеска.

Осим црквених, у граду се налазио и велики број световних објеката. 1781. године ту је живело око 10.000 људи.

Истина, већина грађевина из XIX века потопљена је приликом изградње вештачког језера или је порушена. Данас се на њиховом месту у Свијажску могу видети дрвени панои са приказом несталих објеката.

Оно што такође подсећа на тешка времена су меморијални објекти: „Зид комунара“ и споменик жртвама политичких репресија.

После револуције 1917. године Свијажск од „манастирског града“ (какву је репутацију имао) постаје место репресија.

Овамо су протеривани и овде стрељани они који нису прихватили нови поредак, а почев од 30-их година у Свијажску се оснивају поправни дом за малолетнике, затвор НКВД-а, а затим и психијатријска болница. Споменик жртвама политичких репресија подигнут је након што је откривена велика гробница: анализа остатака је показала да је део људи стрељан, а други део умро од глади почетком 40-их година.

Данас туристи из целог света посећују ово место више као етнографски комплекс, са намером да доживе дух руске историје и средњовековни амбијент.

На територији острва налазе се активна грнчарска радионица, ковачница, терен за стеличарство са средњовековним оружјем. Деци су намењене занатске радионице на којима могу научити како да обрађују кожу или направе сопствени комад грнчарије.

А главна знаменитост острва данас је коњички мањеж са активном коњушницом и тереном за јахање.

 

 

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“