„Као што знате, материјал „Културиста“ је настао због обиласка Србије и Балкана. А што се тиче Краснодарског краја, то је била моја жеља коју сам саопштио мом пријатељу Евгенију Баранову, и он је са позиције директора Руског Дома успео да ту моју жељу проследи где треба да би се она испунила“, овако је новинар говорио о својој замисли да крене у Краснодарски крај из које се изродио филм.
„Никад нисам био на југу Русије пре. Имао сам своју слику о њему, и могу рећи да она није била погрешна јер сам љубитељ козачке културе. И зато сам донекле знао шта ме чека. Међутим, оно што сам видео, не само у Сочију, него и у Геленџику, Анапи, а и на Таманском полуоствру, било је поприлично изненађење. Нисам знао да постоје таква летовалишта, одмаралишта, такви хотели, такав забавни садржај: луна-паркови, дељфинаријуми. То нисам знао, то је било потпуно изненађење“.
Упитан о најупечатливијем месту током снимања, Бошко Козарски је одлучно рекао: „Што се мене тиче, Краснодар. Али не сам град по себи, него сама чињеницу да је епицентар козачке културе, дом Кубанског козачког хора носи највећу тежину. А упознао сам више тих градова и по неким другим стварима, доживео је и повреду на раду – дрон ме исекао на снимањум па сам ишао на ушивање... Тако да сам Краснодар упознао у сваком свету“.
У Русији се иначе често каже да Балкан, а посебно Србија личи на јужноруске регије, пре свега по култури, понашању, међуљудским односима. „Мислим да с тим има везе клима, - каже о томе Бошко Козарски. – Слична је клима, то је број један, и број два: народи на Балкану и на југу Русије су се кретали и мешали. Народи са југа долази на Балкан, народи из Балкана су долазили на југ Русије током великих сеоба. Ту је првенство српског народа, оснивали су нека места и неке градове.
Мислим да је то као и Балкан, пошто смо ми на истој географској ширини, предео где живе гостољубљиви људи. Они су заиста слични нама, јако срдачни, блиски, за разлику, например, од севера Европе, који су хладнији, попут скандинаваца. Овде је контра варијанта, овде су људи топли, срдачни, директни. Не знам ни шта бих издвојио, ја сам се осећао тамо као код куће, као да сам усред Шумадије“.
У овом тренутку гледаоцима су на располагању две приче, о градовима Сочи и Краснодар. Аутор у интервјуу открива које градове још гледаоци могу да очекују.
„У петак нам иде Таманско полуоствро, ишли смо од Голубицкаја, од Темрјука где смо почели, до Кримског моста, после тога нам иде Анапа, па Новоросијск, па Геленџик. А оно што нисам у Србији могао да одрадим а јесам у тим градовима, тиче се гурманлука. Јео сам нешто што се и Србији не може наћи на много места, а то су пужеви и шкољке. То ће бити ново.
Нећу да откријем све активности. У сваком случају мислим да ће публика у Србији кроз наредних преосталин четири епизоди имати прилику да упозна једно сасвим другачије лице Русије, које овде апсолутно није познато људима. То што има на југу Русије, на обалама Црног мора, а и на обалама Азовског мора, биће на неки начин ексклузива за гледаосе из Србије који посљедних ко зна колико година нису имали могућности да виде никакве путописе ни репортаже из тог дела Русије“.
Наш саговорник изнео је и планове екипе „Културисте“ коју иначе воде браћа Козарски. За ефектне видео филмове захваљујући којима су гледаоци заволели ове путописне емисије заслужан је сниматељ, иначе Бошков брат Сава. Планови креативне браће везани су како за Русију, где аутор планира поново да путује на пролеће, тако и Србију и Балкан.
„То је у плану да за наредну годину и више наврата. Опет, то до краја није дефинисано. Постоје неке желе и начелни договори, ако то буде реализовано како је верујем да хоће, већ на пролеће ћемо ићи мало северније, а она како време буде ишло, све источније и источчније, до крајнег Истока.
Што се Србије тиче, има још пуно која до сада нисмо „обрадили“. Не само у Србији, него и у Републици Српској, Црног Гори, Македонији. То нас све чека. Ево например, крајем децембра после „руског серијала“ идемо у Херцеговину, у питању је путопис обалама реке Требишнице. Па се онда пребацујемо у Црну Гору и идемо до Никшића, из Никшића у срце Србије – Ваљево, из Ваљева ко зна где ће нас пут одвести... У сваком случају, у Русији смо сада направили један „мини-серијал“, а Србија и генерално Балкан неће бити запостављени. То је нека наша основа, од тог смо кренули и тога се држимо.“
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
