Аутостопом кроз Сибир: Епско путовање једног Швајцарца

 „Много је лакше у Русији. Изузетно је једноставно. Увек рачунам време које проведем чекајући и, заиста, за растојање које сам прешао и број аутомобила у којима сам се возио, нисам провео много времена чекајући у поређењу са другим земљама. Најчешће већ први ауто би се зауставио да ме повезе“, овако Швајцарац Етјен Штајнеман описује стопирање у земљи царева. Са 25 година он већ има значајно искуство у оваквом начину путовања широм света. Тако је већ обишао Шпанију, Аустралију и Нови Зеланд. 

Приватна архива

Одавно је био заинтересован за Русију, али тек 2022. године, током годину дана студија на Руском економском универзитету „Плеханов“ у Москви, добио је прилику да је упозна. Пребацивши део предавања онлајн, будући међународни стручњак за менаџмент одважио се да средином маја крене на незаборавно путовање до руске тихоокеанске обале. 

google maps

Ослањајући се на великодушност локалног становништва 

Са само једним ранцем на леђима Етјен је у авантуру кренуо сасвим спонтано из Алтајског краја. Мада је већ нејасно маштао о томе да аутостопом пређе пут од Москве до Владивостока, никада није имао прилику да то оствари. Међутим, када је био у гостима код пријатеља у Рубцовску, у близини границе са Казахстаном, осетио је да је куцнуо час. 

Приватна архива

„Када сам се нашао тамо, рекао сам себи: 'Сада идем у Владивосток'“, каже он као да се ради о путовању до суседног села. Међутим, од циља га је делило 3.850 километара ваздушном линијом, бројка која се готово удвостручила путем који је младић прешао.  

Владивосток

Приватна архива

Укупно се возио у 60 возила, отприлике се држећи правца Транссибирске железничке магистрале, са неколико скретања успут, између осталог, у Републику Хакасију и Туву. 

Приватна архива

„Све сам искусио, кратке вожње од 10-20 минута, али и најдужу од 26 сати. То је била вожња камионом од Чите до Благовешченска. Било је то нешто посебно, провести тако много времена у камиону са неким кога не познајете. Једном смо се зауставили да ручамо и једном да спавамо“, каже Етјен, додајући да је могао да ужива у возачевом лежају док је овај био за воланом. 

Приватна архива

Без унапред одређене путање, уживао је у слободи кретања, путујући кроз Сибир и преко руског Далеког истока у складу са својим жељама и расположењем. „У Краснојарску сам планирао да останем само 3-4 дана, али сам остао две недеље.

Краснојарск

Приватна архива

У Абакану сам провео недељу дана. Сваки пут сам рекао себи 'Овде ми је заправо врло лепо', а с обзиром да нисам имао резервацију за авион или воз, руководио сам се својим жељама. Када сам се негде добро осећао, продужио бих боравак“, описује студент. 

Што се тиче смештаја, Етјен је такође могао да се ослони на гостољубивост Руса. 

Приватна архива

„Увек сам спавао у кућама људи. Користио сам сервис 'каучсурфинг'. Понекад не бих на тај начин ништа пронашао, али би ме возачи позвали код себе. Понекад би неко код кога сам боравио рекао: 'Чекај, бићеш у том граду, познајем неког, даћу ти контакт, можеш спавати код њих', а једном ми је неко чак платио хотел.“

Авантура са људским лицем

Блискост људима је оно што је учинило ово путовање истински незаборавним, јер је Етјен имао прилику да подели свакодневицу са веома различитим особама. На пример, кад је био у Иркутску, упознао је човека из Швајцарске и учествовао у пројекту „Велика бајкалска стаза“, чији је циљ да се направо пешачка стаза око „бисера Сибира“, док је у Рубцовску време провео у окружењу породице са много деце. 

Бајкал

Приватна архива

„Стварно сам се осећао као део породице. Мој руски је прилично слаб, али могли смо прилично добро да се споразумемо. Било је то лепо искуство. Ту сам такође посетио школу, где сам причао са ђацима и објаснио им шта радим у њиховом граду. Били су изненађени што виде туристу“, присећа се он. 

Приватна архива

У Новосибирску Етјену је гостопримство указао младић који дели његову страст према стопирању. Он га је упознао са својим пријатељима са којима је отада у сталном контакту. 

Приватна архива

„То је занимљиво, јер сам врло брзо осетио да сам део читаве групе. Налазим да је то импресивно, јер нисам сигуран да би у Швајцарској странац могао тако брзо да се укључи у неку групу“, каже овај авантуриста. 

Швајцарац је морао да примети заинтересованост коју су мештани показали за њега.

Приватна архива

 „Углавном су били врло изненађени што виде странца, посебно у ово време. Сваки пут би ми поставили питање: зашто си дошао у Русију? Увек сам осећао заинтересованост људи, хтели су да знају шта радим у њиховој земљи, јер она за њих није ништа посебно.“

Хабаровск

Приватна архива

Радозналост окружења достигла је врхунац у Хакасији. Желео је да види чувену Сајано-шушенску брану на најмоћнијој хидроелектрани у земљи, а са њим је на бициклима пошло готово читаво село како би му правили друштво. 

Приватна архива

„У Европи сматрамо да су Руси веома затворени, веома хладни и не врло гостољубиви; али то стварно није истина! Угледали би ме на путу и одмах ме повезли. И желели су толико тога да ми поклоне. Давали су му много хране, сувенира, били су врло дарежљиви, спреми да помогну у свакој прилици“, истиче Етјен. 

Промене у природном и културном окружењу

Путовање такође значи откривање новог окружења, како визуелног, тако и социјалног. Од пространства тајге до обала Бајкалског језера, преко бесконачних степа јужног Сибира, наш аутостопер је запазио различите пејзаже, при чему је посебно имао среће да посети „Краснојарске стубове“ и национални парк „Јергаки“. 

Приватна архива

„Био сам импресиониран колико различитих пејзажа можете видети и како брзо се предели мењају. Понекад се за 10-15 минута читав призор око вас потпуно промени. То је фасцинантно. Уживао сам у томе и желео бих да поновим ово путовање“, одушевљено закључује Етјен. 

Благовешченск

Приватна архива

Градови дуж пута такође су оставили утисак на њега, било да је то Благовешченск, где је био изненађен што преко реке види Кину, или Чита, престоница Забајкалског краја, за коју се, упркос упозорењима која је добио, испоставило да је изузетно пријатно место. 

Приватна архива

Ова разноврсност се такође могла запазити у мноштву култура у Русији, земљи у којој заједно живи скоро 190 староседелачких народа. 

Кизил

Приватна архива

„Обраћао сам пажњу на различите културе, посебно у Кизилу и Улан-Удеу, што су будистички градови. Или када сам био у Абакану, отишао сам на излет са особом код које сам боравио и она ми је објаснила понешто о њиховим шаманским ритуалима, које смо заједно извели и то је било врло занимљиво. Тамо су били менхири, камени култни споменици. Ставили смо нешто хлеба као жртву, а жена је ишла око камена изговарајући неке речи“, описао је Етјен. 

Хакасија

Приватна архива

После ове незаборавне експедиције Швајцарац не жели да заустави. Припрема се да у фебруару 2023. године пређе Арабијско полуострво, поново аутостопом, а затим да се врати у Русију и понови свој подухват, овога пута до Магадана на обали Охотског мора. 

Улан-Уде

Приватна архива

„А зашто онда не бих мало остао да живим у Русији? Волео бих то, посебно у неком граду у Сибиру или на обали Црног мора, код Сочија“, закључује овај светски путник. 

Владивосток

Приватна архива

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!