Ко су Сибирски Татари?

• Пријавите се на наш Телеграм канал
• Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
• Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
• Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
• Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

Татари други по бројности народ у Русији (после Руса), има их 4,7 милиона. Већина Татара живи у Републици Татарстан у Поволжју и суседним регионима. Међу њима има око пола милиона аутохтоних староседелаца Сибира.

Како су се Татари обрели у Сибиру?

На огромним сибирским пространствима заједно са Русима живе различите аутохтоне етничке групе. Многе од њих припадају туранској породици народа. Преци Сибирских Татара потичу од различитих туранских племена Сибирског каната који је формиран на остацима Златне Хорде, а нестао је у 16. веку доласком Руса.

Становници Сибирског каната за себе нису користили етноним Татари него Нугај, Курдак и Кипчак (више о томе овде). Њихова државна религија био је ислам, као и код већине Татара.

Сибирски Татари су своја насеља називали аулима и јуртама. На пример, село Јурти-Константинови заправо значи „Кућа Константинових“, а Аул-Бергул је село на обали језера Бергул. Таква имена се могу наћи у Тјуменској, Омској, Томској, Новосибирској, Курганској и Кемеровској области. Оно што их разликује од руских насеља је џамија уместо православне цркве, и зелена боја фасаде на кућама која је традиционална за ислам.

У почетку су етнонимом Татари себе називали само становници Казањског каната, који је настао у Поволжју, такође у време распада Златне Хорде, а припојен је Русији у 16. веку. Због тога су Руси тај етноним почели да користе за многе турске народе који су живели у Руском царству. Кумици су добили назив Кавкаски Татари, Алтајци су постали Алтајски Татари, а становници Западног Сибира Сибирски Татари.

На ком језику говоре Сибирски Татари?

Језик Сибирских Татара је предмет дискусије у научним круговима. Већина лингвиста сматра да је у питању дијалекат татарског језика, али постоје и научници који га издвајају као посебан језик.

Институт за лингвистику Руске академије наука дефинише језик Сибирских Татара као „скуп дијалеката уобичајених у Западном и Јужном Сибиру и уједињених у три групе: тобољско-иртишки, барабински и томски дијалекат“.

Унутар ових група такође постоји много дијалеката. Због међусобне удаљености насеља сви ови дијалекти и наречја формирали су се независно једни од других.

Описмењавање целокупног становништва земље отпочело је тек у совјетско доба, и Сибирски Татари су у школи учили казањски татарски језик (заједно са руским, наравно).

Због тога је данас говорнике старог сибирско-татарског језика могуће пронаћи можда само у неким веома тешко доступним селима.

Коју веру исповедају Сибирски Татари?

Сибирски Татари, као и Татари Поволжја, претежно су сунитски муслимани. Међутим, они поред верских, имају и народне празнике посвећене култу природе.

Сибирски Татари обележавају празник доласка пролећа Амал или Емел (познатији као Навруз). Он пада 21. марта, на дан пролећне равнодневнице.

Поједини Сибирски Татари који живе уз обале река сачували су обичај пролећног „испраћаја леда”. Тај догађај обележавају тако што направе малу лутку, ставе је у чамчић и пусте низ реку.

Главни празник у години који прослављају сви Татари је Сабантуј, „празник плуга“, посвећен радовима у пољу.