Перм слави 300. годишњицу од свог оснивања! Погледајте како се град мењао од 18. века до наших дана

Стари уралски град Перм на реци Ками слави 300. годишњицу постојања. Његов настанак везан је за изградњу Јевошихинске топионице бакрa која је са радом почела 15. маја 1723. године (4. маја по старом календару). Радила је свега 60 година, јер су резерве руде брзо биле исцрпљене. Међутим, око радничког насеља у кругу фабрике почео је да се формира и шири град. Средином 19. века Перм је имао 20 хиљада становника, а данас их је више од милион.

Поглед на Перм

Сергеј Прокудин-Горски; Legion Media

Већ у првој половини 19. века Перм је био важан саобраћајни чвор. Уралским рекама Чусова и Кама у европском делу Руске империје транспортовани су осим метала и гвожђа и други производи. Главни артикал била је со која се у великим количинама добијала у Пермској губернији (и називи градова као што су Усоље или Соликамск имају корене везане за со).

Панорама

Сергеј Прокудин-Горски; Legion Media

Први и највећи железнички мост на Уралу (дугачак 840 метара) изграђен је 1899. године преко реке Каме. Пруга је у то време водила од Перма до града Котласа у Архангелској области (готово 900 километара). Распони су обновљени двадесетих година прошлог века (због Грађанског рата) и током реконструкције крајем осамдесетих година. Мост и данас несметано функционише.

Мост преко Каме

Сергеј Прокудин-Горски; Legion Media

Једно од кључних предузећа за настанак Перма су Мотовилихинске фабрике, изграђене далеке 1736. године. Управо овде са радом је почела прва пећ за топљење метала коју је конструисао француски инжењер Мартен, а производила се и артиљерија за војску Руске империје.

У совјетско доба Мотовилихинске фабрике нису производиле само артиљерију (четвртина свих артиљеријских система Црвене армије у време Великог отаџбинског рата управо је овде направљена), већ и механизацију за пољопривреду, као и опрему за прераду нафте (у Перму се налази велики рафинерија нафте).

Мотовилиха

Јавно власништво/Legion Media

У годинама Великог отаџбинског рата у Перм (и региону) је евакуисано више од 120 индустријских предузећа, а град био један од кључних индустријских центара СССР-а.

Без обзира на то, историјски Перм увек је био и културна престоница Урала.

Поглед на реку Каму

Јавно власништво/Legion Media

Пермско позориште опере и балета основано је седамдесетих година деветнаестог века и носи име композитора Петра Чајковског. То је једини театар у Русији на чијој сцени је постављено укупно десет његових опера и три балета. У време Великог отаџбинског рата у театру су наступали уметници Маријинског позоришта који су евакуисани у Перм. На репертоару театра данас се може видети свевремена класика.

Пермски театар опере и балета

Јавно власништво/Legion Media

На историјска здања у Перму можете наићи на сваком кораку! Величанствена вила у Манастирској улици изграђена је у класицистичком стилу осамдесетих година деветнаестог века, у ствари је завичајни музеј. У њеном салону често се приређују музичке вечери.

Дом Мешкова

Јавно власништво/Legion Media

Уметничка галерија у Перму се налази у Спасо-Преображенском саборном храму из средине 18. века. У изложбени простор црква је претворена 1922. године, када су бољшевици почели да се боре против вере и одласка у цркве. У уметничкој галерији могу се видети јединствене дрвене скулптуре које представљају православне светитеље.

Спасо-Преображенски саборни храм

Јавно власништво/Legion Media

Перм је 1940. године преименован у Молотов. Ново име град је добио поводом педесетог рођендана председника Савета народних комесара СССР-а Вјачеслава Молотова. Историјско име граду је враћено 1957. године на таласу несугласица Молотова и Хрушчова.

Комсомолски проспект

Јавно власништво/Legion Media

Омиљена маршрута за шетњу како мештана тако и туриста одвајкада је био кеј на реци Ками који се пружа у дужини од готово четири километра. До кеја се можете спустити са Речне железничке станице, Саборног трга и Комуналног моста. Стазе за шетњу налазе се на различитим нивоима. А главно место за фотографисање је огромни натпис „Счастье не за горами“ (Срећа није иза брда) који се појавио 2009. године. Успут, на плажи реке Двине у Аргхангелску та прича се наставља натписом „Счастье не за морями“ (Срећа није иза мора). Али то је заиста нека друга прича.

Кеј на реци Ками

Јавно власништво/Legion Media

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!