Калињинградска област се налази у сендвичу између Пољске и Литваније дуж Балтичке обале. Калињинград, раније познат као Кенигсберг, некада је био културни и административни центар Пруске, а касније и Немачког царства.
Борис Регистер
На крају Другог светског рата 1945. град је интегрисан у Совјетски Савез и добио је име Калињинград.
Борис Регистер
Борис Регистер
Фотограф Борис Регистер преселио се у Калињинград из Узбекистанске Совјетске Републике, заједно са многим другим етничким Русима, који су похрлили у своју земљу порекла након распада СССР-а 1991.
Борис Регистер
Исте 1991. године фотограф је почео да документује трансформацију Калињинграда и околине, његових људи и начина на који су апсорбовали и одржавали пруско и немачко наслеђе региона. Била је то прекретница у креативном животу фотографа, која га је инспирисала на пројекат под називом „Елипса времена“.
Борис Регистер
У оквиру пројекта Борис Регистер настоји да прикаже како се ово историјско подручје, издвојено од Русије, мењало под утицајем руског језика, културе и људи, који су му дали нови идентитет.
Борис Регистер
Борис Регистер је овако објаснио идеју пројекта: „[Прошло време] памти звекет копита витешких коња по плочнику и звоњаву првог звона старе цркве. Дошло је ново доба, нова личност, која је засенила ову прошлост, заменила је својим слоганима, језиком, културом и традицијом.
Борис Регистер
Фотограф анализира како нови становници коегзистирају са остацима некадашње културе.
„Сваки дан, укључујући и данашњи, чини прошлост. Једноставно се не осврћемо и не видимо да је још један дан отишао у историју“, рекао је једном Борис Регистер.
Борис Регистер
Становници Калињинграда и околине главни су актери његових фотографија. Неке од слика изазивају необјашњиву тугу док друге дају наду и одишу срећом.
Борис Регистер
Борис Регистер је 2016. године постао један од добитника награде за фотографију Алфред Фрид.
Борис Регистер
Овако је жири описао његову фотографију:
„Борис Регистер, рођен 1963. године у Ташкенту, Узбекистанска Совјетска Република, један је од руских документарних фотографа који ради у тишини. Са сировом поезијом свакодневног живота. Живота који не носи ништа сензационално. И ништа помпезно. Он је са људима који се генерално називају 'обичним људима'. Поштује неприметност људи који живе на периферији. Руски Далеки Запад: Калињинград. Некада борбе око територије, ратне зоне, зоне катастрофе, места са кога су људи протерани и које је освојено. Сада периферија, али још увек оптерећена историјом. А сада: мало село, игралиште, уточиште за старе. Провинцијски мир. Мир на стази дуж поља која води у шуму.“