У којим регионима Русије НЕМА железница и зашто?

Русија је на трећем месту у свету по дужини пруга. Стога не чуди што већина Руса железнички саобраћај доживљава као нешто што се подразумева, чак и тамо где нема ничег другог. Међутим, у Русији постоје огромне територије које нису у потпуности обухваћене железничким транспортом.

1. Република Алтај – 92.903 км²

Река Кизил-Шин, Алтајски крај.

Legion Media

Планински Алтај је једна од најпопуларнијих туристичких дестинација у Русији. Путнике привлаче планине, језера и шуме. Овде можете доћи или авионом преко јединог аеродрома у Горно-Алтајску или аутомобилом. Већи део републике чине природни резервати са неприступачним планинским рељефом и брзим рекама. А становника је релативно мало, укупно 210.000. Најближа железничка станица је у граду Бијску, у Алтајском крају, који је засебан регион у односу на Републику Алтај.

Било је, додуше, планирано да се Бијск и Горно-Алтајск повежу железницом још почетком 20. века. То је само 120 км пруге, што по стандардима Сибира није велика раздаљина. Али, најпре их је омео Први светски рат, затим грађански рат, а онда је пројекат потпуно одложен за нека боља времена. Железничка линија је одобрена тек 1980-их, али је изградњу пореметио распад Совјетског Савеза. Данас је поново основана радна група за овај пројекат, с тим што изградња још није почела.

2. Република Тува – 170.500км²

Планински гребен Источног Сајана, Република Тува.

zhaubasar/Getty Images

Тува је такође мала руска република на југу Сибира. У њој живи око 340.000 становника, од којих трећина станује у главном граду Кизилу. Тува има аеродром и путеве, а планови за железницу појавили су се тек током 2010-их. Разлог су неприступачан планински терен и тајга, због чега су трошкови изградње прилично високи. Планирано је да се изгради железничка пруга од станице Курагино (јужно од Краснојарског краја, крак Јужносибирске железнице) до Кизила. Таква линија би повезала два региона и допринела би развоју и експлоатацији лежишта угља у Туви, као и отварању хиљада радних места. Пројекат је засад одложен до 2026. године.

3. Ненецки аутономни округ – 176.700 км²

Ненецки аутономни округ

Сергеј Карпухин/TASS

Већина овог региона Русије налази се изнад Поларног круга. Половина становништва, око 23.000, живи у граду Нарјан-Мар, док су остали у малим насељима. Природа је овде невероватно лепа. Обале запљускује неколико мора Северног леденог океана, ту су бескрајна тундра и бескрајни брежуљци. И наравно, велике резерве нафте и гаса. Због сложене структуре географског терена Ненецки аутономни округ је донедавно био повезан са „копном“ само ваздушним саобраћајем, а за време кратке летње сезоне и речним. Чак су и ауто-путеви слабо развијени. Ово је једини регион европског дела Русије који нема железницу. Најближа железничка станица је у граду Усинску у Републици Коми, 350 километара од Нарјан-Мара.

4. Чукотски аутономни округ – 721.481 км²

Насеље Провиденија, Чукотка.

Валериј Кадников/Getty Images

На Чукотку се може стићи само авионом. Овде живи 50.000 становника и постоји чак 11 аеродрома. Главни међуградски превоз чине хеликоптери или мали авиони. Асфалтирани путеви постоје само око насељених места, али се од једног насеља до другог може доћи ваздушним путем или зимским путем, који је проходан кад има снега. Узрок таквог стања је неприступачност терена, као и ниска рентабилност овог краја.

5. Магаданска област – 461.400 км²

Колимски ауто-пут повезује Магадан и Јакутск.

Pro-syanov/Getty Images

Магаданска област се налази јужно од Чукотке и такође је одсечена од „великог копна“. На огромној територији живи само 135.000 људи, од чега је 90.000 у главном граду Магадану. Градња железнице овде је потпуно неисплатива. Магаданска област излази на Охотско море и све што је потребно доставља се водом.

Међутим, овде је средином 20. века постојала железница. Биле су то пруге уског колосека за транспорт дрвне грађе и угља, али су све демонтиране до краја 1950-их.

Пројекат за изградњу савремене железничке пруге преко Магадана постоји и требало би да то буде један крак Бајкалско-Амурске железнице. Али, засад је све то у некој далекој перспективи.

6. Камчатски крај – 464.275 км²

Полуострво Камчатка, Виључински вулкан.

Олга Гаврилова/Getty Images

Полуострво Камчатка је удаљени регион на руском Далеком истоку до ког се може доћи само авионом и бродом. Међутим, седамдесетих година прошлог века појавио се грандиозни пројекат Ленско-Камчатске железничке пруге у дужини од 5.000 километара. Требало је да она повеже станицу Уст-Кут у Иркутској области и главни град Камчатке, Петропавловск-Камчатски. Разматрање пројекта поново је започето током 2010-их.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!