Успенска црква: Од московског Кремља до Тројице-Сергијеве лавре

Почетком XX века руски хемичар и фотограф Сергеј Прокудин-Горски осмислио је комплексан процес фотографисања у боји који даје изузетно живописне фотографије са мноштвом детаља. Његова визија фотографије као едукативне и просветитељске форме посведочена је на снимцима архитектонских споменика које је начинио на значајним историјским локацијама широм земље.

Руски фотограф је такође развио бизнис производње разгледница у боји и илустрација у књигама. Међу публикацијама са колор фотографијама Прокудина-Горског налази се и велики албум објављен 1913. године поводом тристогодишњице династије Романов. Илустрације су обухватиле репродукције гравура за албум који је 1673. године начињен за цара Алексеја Михајловича у спомен на његовог оца Михаила Фјодоровича, првог цара династије Романов.

Једна од репродукција приказује свечани догађај крунисања од 11. јула 1613. године у Успенској цркви Кремља. Уметник Иван Максимов је, додуше, пропустио да прикаже зидове покривене  фрескама, али велики иконостас се може видети са десне стране. 

Настанак и значај храма  

Вековима је „златоглава“ Успенска црква Кремља била руски најзначајнији споменик, налазећи се у центру њене историје, политике, културе и православне вере. Чак и након оснивања Санкт Петербурга, сви владари Русије крунисани су у овом храму, укључујући Николаја II (крунисан 26. маја 1896.)

Успенска црква је посвећена једној од најдубље поштованих тајни православне теологије - Успењу Пресвете Богородице. Овај празник је посвећен догађају преласка Исусове мајке са овог света у божанске сфере. Православна иконографија приказује Богородицу на посмртном одру окружену апостолима како „тоне у сан“ (отуда потиче израз „успење“ односно уснивање), док у истом тренутку Христ прима њену душу на небо.  

Настанак Успенске цркве Кремља блиско је повезан са јачањем Москве као центра руске државе. Руски црквени поглавар митрополит кијевски и целе Русије Петар 1326. године је своју резиденцију де факто пребацио из Владимира у Москву. Овај потез који је припремио велики кнез Иван Калита био је значајан не само за политичку и религијску афирмацију Москве, него и за њен архитектонски развој.

Замишљена као величанствено и свечано место за крунисање руских владара и рукоположење митрополита (касније патријарха), Фјоравантијева Успенска црква представља предиван пример прожимања двеју култура: руске (са њеним византијским наслеђем) и западноевропске оличене у духу италијанске ренесансе.

Подражавање изузетности

У руској средњовековној историји умножавање копија Успенске цркве Кремља из XV века није симболизовало само уједињење руских земаља под Москвом, него је такође московски главни храм у опипљивом облику проносило кроз све главне тачке њене све веће територије. Посебно значајна је Успенска црква у Тројице-Сергијевој лаври у Сергијевом Посаду. Лавра је настала као испосница Сергија Радоњешког 1337. године, али постепено се развијала и ширила, поставши центар руског монаштва.

Изградњу Успенске цркве у Тројице-Сергијевој лаври наручио је цар Иван IV (Грозни), који је 1559. године лично присуствовао црквеној служби којом је пројекат започет. Разорни пожар 1564. године, који је уништио велики део манастира, одложио је њену изградњу, као и царева неповерљивост према манастирској управи у каснијем току његове владавине. Црква је завршена и освештена тек 1585. године, годину дана после цареве смрти.

Иако их у изградњи раздваја скоро један век, Успенска црква у Тројице-Сергијевој лаври представља највернију копију њеног прототипа у Кремљу у погледу како екстеријера, тако и ентеријера. Мада је нешто већа од Успенске цркве Кремља (29,2 пута 42,3 метра у односу на 27 пута 39,75 метара), она понавља веома упечатљиве детаље њене конструкције као што су петоделна апсида раздељена стубовима источне фасаде, велика аркада на средишњем нивоу, једнака висина полукружних забата, равномерни распоред травеја и велики централни тамбур и купола. Куполе су првобитно биле сличног облика као код истоимене цркве Кремља, али су касније замењене вишим луковичастог облика.  

Постоје међу њима и очигледне разлике, као што су правоугаони пилони насупрот округлим стубовима који дају бољу перцепцију ентеријера у московској Успенској цркви, и употреба цигле уместо кречњака као материјала од којег је начињена главна конструкција. Пропорције манастирског храма су теже и недостаје им ренесансна хармонија цркве у Кремљу. Ипак, општа сличност преовладава како у ентеријеру, тако и у екстеријеру.

Ентеријер у најбољој традицији руског фрескосликарства

Фреске које покривају унутрашње зидове нису настале пре 1684. године, што је последица Смутних времена која су уследила након завршетка изградње храма. Али, када су наручене, фреске су завршене у рекордно кратком року од три месеца. Посао је поверен групи од 35 живописаца на челу са јарославским зографом Дмитријем Григорјевом – такође познатим као Дмитриј Григорјевич Плеханов (док су фреске Успенске цркве Кремља осликане 1642-43).

Циклуси фресака на зидовима и сводовима Успенске цркве у Тројице-Сергијевој лаври приказују претежно сцене из живота Исуса Христа и Богородице. У првом плану је приказ Успења Пресвете Богородице на централном своду испред главне куполе.

Фреске на масивним пилонима су специфичне по приказима светих руских кнежева и црквених поглавара, како византијских, тако и руских. У основу пилона смештене су иконе у импозантним рамовима.

Данашњи величанствени иконостас на пет нивоа завршен је почетком XVIII века за 76 икона насликаних претежно крајем XVII века. Централни део наоса красе два бронзана лустера за свеће задивљујуће лепоте, дело мајстора Палате оружја Кремља из XVII века.