Летња башта
Емануил Евзерихин/МАММ/МДФ/russiainphoto.ruОвај јавни простор који је у народу познат као Парк Горког званично се зове Централни парк културе и одмора „Максим Горки“.
Александрински насип. Кримски мост (1912-1914).
Archive photoНалази се југозападно од центра престонице и протеже се дуж завоја реке Москве.
Шетња
Алексеј Мајшев/SputnikСавремени парк „Горки“ простире се на скоро 220 хектара, ако се узму у обзир и велике зелене површине Нескучног Сада, Воробјових гора и Парк уметности „Музеон“.
Летњиковац породице Голицин, 1910-их.
Archive photoИсторијат парка „Горки“ почиње оснивањем Нескучног Сада. Овде, на десној обали реке Москве, у 18. веку су се налазила сеоска имања племићких руских породица – Голициних, Орлових и Трубецких. Имање Трубецких звало се Нескучноје.
Парк 1931.
Бренсон ДекуТу су били огромни вртови у којима је племство из престонице волело да шета и за које су ту биле организоване разне забаве.
Парк 1931.
Бренсон ДекуОве поседе је један за другим откупио цар Николај I да би током 1820-их и 1830-их формирао на том месту Нескучниј Сад и саградио летње позориште.
Велика пољопривредна и занатско-индустријска изложба
Савез фотографских уметника Русије/russiainphoto.ruНескучниј Сад је после револуције национализован и отворен за јавност. У њему је 1923. године одржана прва велика пољопривредна и занатско-индустријска изложба.
Било је то много година пре него што је за потребе ове изложбе саграђен посебан парк, данас познат као ВДНХ. До данас је сачуван павиљон „Машине и алати“, конструктивистичка зграда у облику шестоугла. На његовој реконструкцији данас ради Музеј савремене уметности „Гаража“ (о томе прочитајте у наставку).
Јелка
Константин Кокошкин/Global Look PressПланирањем будућег парка руководио је авангардни архитекта Константин Мељников, а у изградњи су учествовали и познати иновативни архитекти попут Ел Лисицког, Алексеја Шчусева и Александра Власова. Чувени лук главног улаза дизајнирао је 1950-их Георгиј Шчуко.
Одмор на веранди у Парку културе
Александр Родченко/МАММ/МДФ/russiainphoto.ruОвде је 12. августа 1928. године отворен један од првих совјетских паркова за културу и одмор. Ту су били кафићи, плесни и спортски терени, висеће мреже за лежање, и сви остали услови за рекреацију радника.
„Плаве блузе“ држе говор
Државни архив филмски и фотографских докумената, град КрасногорскПоред рекреирања, њихова обавеза је била и да се културно уздижу. Пролетерима су читане „усмене“ новине са најновијим вестима а пропагандни тимови су држали говоре. Затим је 1934. године почело са радом Зелено позориште на отвореном које је могло да прими 20.000 људи.
Јесен у парку
Константин Кокошкин/Global Look PressУ њему су одржаване музичке, позоришне и циркуске представе.
Главна алеја у парку
Иван Шагин/russiainphoto.ruПарк је 1932. године добио име познатог совјетског писца Максима Горког, и то још за његовог живота.
Латиноамерички плес
Global Look PressТих година је совјетска власт изградила читав култ овог писца, па су се и у другим градовима СССР-а појављивале улице, паркови и тргови названи у његову част.
Чак је и цео град Нижњи Новгород за његовог живота променио име и постао Горки.
Падобрански торањ
Архив Александра Јевгенјевича Архипова/russiainphoto.ruУ СССР-у је 1930-их падобранство постало веома популарно, а у парку Горки појавила се јединствена конструкција – падобрански торањ.
Парк 1931.
Бренсон ДекуБила је то прилично популарна атракција. Свако је могао да скочи падобраном или да се спусти низ спирални тобоган, седећи на посебној простирци. Педесетих година прошлог века торањ је демонтиран из безбедносних разлога, мада су се пре тога сличне конструкције појавиле широм СССР-а и у другим земаљама.
Забавни парк на обали реке Москве
Владимир Вјаткин/SputnikПрву генерацију деце рођене после распада Совјетског Савеза парк „Горки“ је асоцирао са шећерном вуном, крофнама и, што је најважније, са примамљивим атракцијама.
Рингишпил
Дмитриј Коробејников/SputnikУ совјетско време овде су постојали једноставни рингишпили, да би од 1990-их до почетка 2010-их у парку било отворено мноштво нових забавних атракција. Био је то прави руски „Дизниленд“.
Атракција „Брејкденс“
Андреј Соломонов/SputnikУ парку је постојао ролеркостер (врста воза који иде по стрмим шинама са мноштвом заокрета), а такође соба страве и водени тобоган „Нијагара“. Били су ту и летећи аутомобили, трамполине, страшни торњеви са ротирајућим кабинама, „банџи џампинг“ над језером и још много тога. Парк је имао и два панорамска точка, већи и мањи.
Превоз макете космичког брода „Буран“ до ВДНХ
Владимир Астапкович/SputnikДо почетка 2000-их већи део забавних атракција је уклоњен, совјетски павиљони су били запуштени, а сам парк је представљао прилично тужан призор. Од маја 2011. године започиње обимна реконструкција парка после чега он постаје најпопуларнији модерно дизајнирани кутак престонице.
Видиковац са стубовима у Парку „Горки“
Александар СавинСада парк има прелепо уређене пејзаже, бициклистичке стазе, спортске терене, нове кафиће, коворкинг простор и бесплатни Wi-Fi.
У совјетско време стазе у парку су биле прекриване ледом да би се могло клизати на клизаљкама. А 2011. године је опремљено тада највеће вештачко клизалиште у Европи. Први пут се могло уживати на клизаљкама без чекања да се температура спусти испод нуле, и сезона је трајала све до средине марта.
Модерно клизалиште данас
Артјом ЖитењовУкупна површина свих стаза и леденог покривача на њима износила је 15.000 квадратних метара. Музика, шатори са чајем и куваним вином, топле свлачионице и изнајмљивање клизаљки – све је то било у склопу клизалишта, и свима на располагању.
У Парк „Горки“ се 2012. године преселио Музеј савремене уметности „Гаража“, једна од најмодернијих и најутицајнијих културних институција. Основали су га 2008. године Дарја Жукова и Роман Абрамович. У многим аспектима он је сада одговоран за „културну рекреацију“ Московљана у парку. Музеј организује разноврсни изложбени програм, као и програм предавања на разне теме.
Налази се у некадашњој згради ресторана „Годишња доба“ (рус. „Времена года“), саграђеној 1968. године. За потребе музеја га је реконструисао познати холандски архитекта Рем Колхас са својим бироом ОМА. Тачније, Колхас је руинирану совјетску зграду претворио у модеран музеј, с тим што је врло пажљиво очуване детаље старе грађевине успешно уклопио у нови дизајн. Једна од карактеристика новог музеја је делимично сачуван јединствени мозаик из совјетског доба.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу