Десет чињеница о парку „Горки“, најпопуларнијем месту у Москви

1. Заузима површину од скоро 220 хектара на обали реке Москве

Овај јавни простор који је у народу познат као Парк Горког званично се зове Централни парк културе и одмора „Максим Горки“.

Налази се југозападно од центра престонице и протеже се дуж завоја реке Москве.

Савремени парк „Горки“ простире се на скоро 220 хектара, ако се узму у обзир и велике зелене површине Нескучног Сада, Воробјових гора и Парк уметности „Музеон“.

2. Постојао је још у доба Руске царевине

Историјат парка „Горки“ почиње оснивањем Нескучног Сада. Овде, на десној обали реке Москве, у 18. веку су се налазила сеоска имања племићких руских породица – Голициних, Орлових и Трубецких. Имање Трубецких звало се Нескучноје.

Ту су били огромни вртови у којима је племство из престонице волело да шета и за које су ту биле организоване разне забаве.

Ове поседе је један за другим откупио цар Николај I да би током 1820-их и 1830-их формирао на том месту Нескучниј Сад и саградио летње позориште.

3. Био је то је „излог“ совјетске власти

Нескучниј Сад је после револуције национализован и отворен за јавност. У њему је 1923. године одржана прва велика пољопривредна и занатско-индустријска изложба.

Било је то много година пре него што је за потребе ове изложбе саграђен посебан парк, данас познат као ВДНХ. До данас је сачуван павиљон „Машине и алати“, конструктивистичка зграда у облику шестоугла. На његовој реконструкцији данас ради Музеј савремене уметности „Гаража“ (о томе прочитајте у наставку).

Планирањем будућег парка руководио је авангардни архитекта Константин Мељников, а у изградњи су учествовали и познати иновативни архитекти попут Ел Лисицког, Алексеја Шчусева и Александра Власова. Чувени лук главног улаза дизајнирао је 1950-их Георгиј Шчуко.

4. Пројектован је и за одмор, и за културу

Овде је 12. августа 1928. године отворен један од првих совјетских паркова за културу и одмор. Ту су били кафићи, плесни и спортски терени, висеће мреже за лежање, и сви остали услови за рекреацију радника.

Поред рекреирања, њихова обавеза је била и да се културно уздижу. Пролетерима су читане „усмене“ новине са најновијим вестима а пропагандни тимови су држали говоре. Затим је 1934. године почело са радом Зелено позориште на отвореном које је могло да прими 20.000 људи.

У њему су одржаване музичке, позоришне и циркуске представе.

5. Носи име познатог совјетског писца

Парк је 1932. године добио име познатог совјетског писца Максима Горког, и то још за његовог живота.

Тих година је совјетска власт изградила читав култ овог писца, па су се и у другим градовима СССР-а појављивале улице, паркови и тргови названи у његову част.

Чак је и цео град Нижњи Новгород за његовог живота променио име и постао Горки.

6. Овде је радио први падобрански торањ

У СССР-у је 1930-их падобранство постало веома популарно, а у парку Горки појавила се јединствена конструкција – падобрански торањ.

Била је то прилично популарна атракција. Свако је могао да скочи падобраном или да се спусти низ спирални тобоган, седећи на посебној простирци. Педесетих година прошлог века торањ је демонтиран из безбедносних разлога, мада су се пре тога сличне конструкције појавиле широм СССР-а и у другим земаљама.

7. Забавни парк је почео са радом током 1990-их

Прву генерацију деце рођене после распада Совјетског Савеза парк „Горки“ је асоцирао са шећерном вуном, крофнама и, што је најважније, са примамљивим атракцијама.

У совјетско време овде су постојали једноставни рингишпили, да би од 1990-их до почетка 2010-их у парку било отворено мноштво нових забавних атракција. Био је то прави руски „Дизниленд“.

У парку је постојао ролеркостер (врста воза који иде по стрмим шинама са мноштвом заокрета), а такође соба страве и водени тобоган „Нијагара“. Били су ту и летећи аутомобили, трамполине, страшни торњеви са ротирајућим кабинама, „банџи џампинг“ над језером и још много тога. Парк је имао и два панорамска точка, већи и мањи.

8. Реконструисан је током 2010-их

До почетка 2000-их већи део забавних атракција је уклоњен, совјетски павиљони су били запуштени, а сам парк је представљао прилично тужан призор. Од маја 2011. године започиње обимна реконструкција парка после чега он постаје најпопуларнији модерно дизајнирани кутак престонице.

Сада парк има прелепо уређене пејзаже, бициклистичке стазе, спортске терене, нове кафиће, коворкинг простор и бесплатни Wi-Fi.

9. Најважније московско клизалиште

У совјетско време стазе у парку су биле прекриване ледом да би се могло клизати на клизаљкама. А 2011. године је опремљено тада највеће вештачко клизалиште у Европи. Први пут се могло уживати на клизаљкама без чекања да се температура спусти испод нуле, и сезона је трајала све до средине марта.

Укупна површина свих стаза и леденог покривача на њима износила је 15.000 квадратних метара. Музика, шатори са чајем и куваним вином, топле свлачионице и изнајмљивање клизаљки – све је то било у склопу клизалишта, и свима на располагању.

10. Музеј савремене уметности „Гаража“

У Парк „Горки“ се 2012. године преселио Музеј савремене уметности „Гаража“, једна од најмодернијих и најутицајнијих културних институција. Основали су га 2008. године Дарја Жукова и Роман Абрамович. У многим аспектима он је сада одговоран за „културну рекреацију“ Московљана у парку. Музеј организује разноврсни изложбени програм, као и програм предавања на разне теме.

Налази се у некадашњој згради ресторана „Годишња доба“ (рус. „Времена года“), саграђеној 1968. године. За потребе музеја га је реконструисао познати холандски архитекта Рем Колхас са својим бироом ОМА. Тачније, Колхас је руинирану совјетску зграду претворио у модеран музеј, с тим што је врло пажљиво очуване детаље старе грађевине успешно уклопио у нови дизајн. Једна од карактеристика новог музеја је делимично сачуван јединствени мозаик из совјетског доба.