Мада је лето на северу Сибира кратко и траје само неколико недеља, ипак је веома топло. Приликом наше посете затекла нас је права жега, када је у Нориљску током читавих недељу дана било око 30 степени (а то је 300 километара северно од поларника!) А још необичније било је посматрати упадљив контраст између временских услова и арктичке природе.
У центру Нориљска влада гужва као на Невском проспекту у Петербургу. На главном тргу термометар показује +29°C. Човек се и нехотице запита да ли је могуће да се налазимо у једном од најхладнијих градова на свету, где је просечна годишња температура -10°C.
Али становници Нориљска нам објашњавају: код њих годишње буде око недељу-две тако топлих дана, а читаво лето је обично свеже и кишовито. Локални житељи се, наравно, не досађују. Град има музеј, позориште и галерије. А по врућини, ако имају слободног времена, многи се труде да оду у природу. И ми им се придружујемо.
У долини реке Јергалах посетили смо фестивал летњег туризма, који је организовао град Нориљск. Викенд под шатором – шта може бити лепше! Пут је трајао око сат времена камионом-аутобусом по серпентинама, куда обичан путнички аутомобил не може да прође.
Пут је водио кроз индустријски рејон. Градски пејзаж је најпре сменио фабрички предео, а затим планински крајолик. А затим се пред нама пружила долина сибирске реке Јергалах. Њене брежуљке покривала је јаркозелена трава, прошарана прилично пространим површинама прошлогодишњег (а можда и претпрошлогодишњег) снега.
Снег је био прави и било га је много. Неки људи су експериментисали правећи фотографије на његовој позадини, а неки су правили снешка. Али нашу пажњу су привукли они туристи који су том снегу одмах нашли практичну примену. Узели су малу лопату, ископали пола ведра снега и направили мобилни фрижидер. Одмах се види да су то људи са искуством.
Неколико дана касније нашли смо се у долини друге реке Хајерлах, а затим на реци Ајакли. До њих смо путовали неколико сати камион-аутобусом, прелазећи плитке речице. А лед који смо ту видели био је знатно импозантнији.
Неки ледници били су виши од човека! А притом су око леда и снега бујно цветале сибирске руже, ретко цвеће под називом „жарки“.
Мада је Нориљск индустријски град, смештен је у близини неких од најлепших места на нашој планети, као што су висораван Путорана и полуострво Тајмир.
Изван града најпре се пружа прелазни појас између тундре и тајге, такозвана шумска тундра. Она затим прелази у арктичку тундру са планинама, тиркизним рекама и пенушавим водопадима. Зими су, наравно, и језера и водопади потпуно залеђени.
Крајем јуна - почетком јула у Заполарју нагло почиње лето. За само неколико дана хладна тундра се прекрива необичним цвећем јарких боја.
Оно има само неколико недеља да проживи сву своју вегетацију и нема времена за губљење.
Кроз планинске кланце почиње да струји вода. Водопади формирају читаве каскаде високе неколико стотина метара. Гомиле људи излазе на језера и реке. Треба искористити време и за рибарење, и за вожњу кануом, и за породични пикник. Само што купача у овим рекама практично нема, јер лед на дну не стиже да се отопи, а вода да се загреје током кратког периода топлог времена. На обалама река, а понекад и у самој води остају вечите громаде леда. Сунчеви зраци не допиру до тих скровитих места.
У Нориљску, као и у другим северним градовима Русије, летњи снег није само прошлогодишњи. Снег овде може да падне и у јуну, и у јулу. Али он се по правилу одмах топи. Док у септембру пада стални снег који опстаје веома дуго.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
