Археолошки докази сугеришу да је Томска област, део огромног басена реке Об у централном Сибиру, била насељена најмање четири миленијума. Када су 1598. године тамо стигли одреди руских Козака, најбројнији међу староседеоцима су били Ханти и Сибирски Татари, који су 1603. године прихватили власт цара Бориса Годунова. Године 1604. основана је тврђава на обалама реке Том - притоке великог Оба, те је током 17. века Томско насеље служило као бедем одбране од степских племена Калмика и Киргиза.
Богојављенска црква
Вилијем БрумфилдСа ширењем руске власти на југ континента током 18. века, дотадашњи војни значај Томска је замењен трговином и транспортом, усредсређеним углавном на караване чаја из Кине. Ширење Московског пута кроз Сибир средином 18. века дало је даљи подстицај за раст града који се огледао у изградњи великих цркава од цигала, попут Богојављенске катедрале (прва завршена 1784.) и храма Васкрсења Господњег (1789.) - истинског ремек-дела сибирске барокне архитектуре.
Током 1830-их, развој рудника злата на овој територији увелико је увећао значај града као пословног центра рударских операција и администрације. Томска област је такође наставила да служи као место политичког изгнанства, као што је то била у 17. и 18. веку.
Робна кућа грађена 1898-99.
Вилијем БрумфилдТоком изградње Транссибирске железнице крајем 19. века, Томск је пропустио другу добру прилику за још већи напредак, када је Министарство саобраћаја одлучило да железнички прелаз преко реке Об постави нешто јужније. Постоје опречна објашњења за доношење ове одлуке која је занемарила и искључила Томск, али је створила град Новониколајевск, који је касније постао главна сибирска метропола Новосибирск.
Томск се задовољио огранком пруге изграђеним 1896. и малом железничком раскрсницом Тајге (налази се 80 километара јужно од града), али је тај огранак омогућио Томску да остане значајан центар трговине и пољопривреде централног Сибира.
Импресиван обим градске комерцијалне и стамбене архитектуре илуструје велику разноликост сибирске културе на прелазу у 20. век. Фирма Второв је изградила једну од највећих робних кућа у Сибиру, која још увек краси централни округ Томска. Овај град је такође постао један од најистакнутијих сибирских образовних центара, као и локација првог универзитета у Сибиру, основаног још 1878. Међу руским високошколским установама, Томски државни универзитет се и данас истиче не само по свом академском сјају, већ и по атрактивном и пространом студентском кампусу.
Главно здање универзитета у Томску
Вилијем БрумфилдТреба нагласити да је Томск поред руског православља прихватио и друге религије и верске заједнице. До 1910. године град је имао католичку цркву Свете крунице (сада враћену за употребу), две џамије (обе обновљене), лутеранску цркву (обновљена), староверску православну цркву, као и велику синагогу која спада међу најлепше у целој Русији. Купола над њеним улазом је у новије доба комплетно реконструисана.
Синагога
Вилијем БрумфилдГодине 1911, северна област града добила је неовизантијску катедралу Св. Петра и Павла, једину цркву која је остала отворена за богослужење током већег дела совјетске ере.
Неке од градских цркава су грађене од дрвета, на традиционалан начин, као што је староверска црква Успења Господњег, завршена 1913. године и коју парохија и данас с љубављу одржава.
Најизразитији део градског архитектонског наслеђа приказан је у његовим четвртима са богато украшеним дрвеним кућама, структурама од чврстих балвана често прекривених даскама. Није претерано рећи да је „чипка” дрвеног архитектонског орнамента Томска – посебно окна прозора, или такозваних „наличника” – без премца у читавој Русији по својим раскошним детаљима и степену очуваности. Многе од ових изузетних дрвених кућа изграђене су за богате трговце који су живели баш у Татарској четврти.
Татарска четврт града садржи и обновљену тзв. Белу џамију и културни центар, који се налази у вили изграђеној почетком 20. века за Карима Хамитова, татарског финансијског магната. Остале мањинске етничке групе становништва укључују и немачку дијаспору, састављену од досељеника који су се настањивали на ово подручје почев од 19. века. Виктор Крес, актуелни гувернер Томске области, последњи је у низу бројних етничких Немаца који су заузимали ову високу политичку позицију.
Многи позитивни трендови у развоју региона током раног 20. века били су прекинути и урушени у жестоким окршајима и борбама током грађанског рата између 1918-1921. Након тог сукоба, Томск је ушао у период друштвеног пада, који је касније ипак преокренут евакуацијом индустријских и истраживачких објеката из других делова земље у град током Другог светског рата.
Овај позитиван замах, појачан оснивањем снажних институција високог образовања у Томску, настављен је и након рата развојем више нуклеарних истраживачких постројења у војне, али и у енергетске сврхе.
Са више од пола милиона становника града и регионалном популацијом од скоро милион људи, Томск је и данас водећи сибирски центар за администрацију, образовање, индустрију и енергетске ресурсе. Заштита животне средине је била и остала главна брига, посебно у области очувања задивљујућих природних лепота овог краја.
Истовремено, посвећеност историјском окружењу града – укључујући његове богомоље – успела је да очува архитектонско наслеђе које представља право руско национално благо. И заиста, шетња кроз историјске четврти Томска подсећа колико руска култура у суштини припада шуми и природи.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу