Прожет вековима историје, Петербург се показао као плодно тло за градски фолклор. Неке легенде су до те мере свима познате да на појединим туристичким сајтовима и блоговима петербуршких водича можете наћи детаљан опис „мистичних“ догађаја, чак и измишљене датуме и презимена њихових учесника.
Обводни канал
Legion MediaЛегенда каже да су се још током изградње канала почеле дешавати чудне ствари. Радници су одбијали да раде, тврдећи да је место „рђаво“. Упркос свим потешкоћама приликом изградње, канал је отворен за пловидбу 1833. године, а 1913. године се наводно догодио први несрећан случај. У каналу је, наиме, пронађено раскомадано тело неког мушкарца. Касније се испоставило да га је убила супруга.
Након десет година (1923) близу канала су тобоже пронађене неке плоче са древним списима, а испод њих су били људски посмртни остаци. После страшног открића канал је почео да привлачи самоубице. Појединци су некако остали живи, и они су тврдили да су чули неке „гласове“ који их подстичу на такав корак, а поједини кажу да их је неко гурнуо. Прича се да је канал однео на стотине људских живота.
Убиство императора Павла I, француска гравира 1880-их.
Public domainИмператора Павла I су у марту 1801. године убили људи из његовог окружења. Било је то у Михајловском дворцу. Постоји легенда да у дворцу још увек живи дух императора, и да се његова силуета са свећом у руци може видети на прозорима другог спрата. Неки чувари су чак тврдили да су Павла I видели сопственим очима.
Занимљиво је да је Павел за живота, наводно, срео духа свог прадеде Петра I. Ову причу је он испричао за вечером у дому баронесе Оберкирх. А док је шетао улицама Санкт Петербурга срео је странца који му је саопштио да неће још дуго живети, и кад су се растајали Павле је у њему препознао покојног императора. На месту где је странац нестао Катарина Велика је тобоже наредила да се подигне „Бронзани коњаник“. Касније је Павел признао да је ову „страшну причу“ измислио и испричао у шали.
Бронзани коњаник
Legion MediaПостоји још једна легенда везана за споменик. Кажу да он ноћу постаје жив и да Петар Велики јаше коња по свом граду. Ова легенда је била позната још у Пушкиново време, па у његовом делу „Бронзани коњаник“ скулптура као жива прогања главног јунака Евгенија.
Јаковљева вила (Јевментјев)
Екатерина Борисова (CC BY-SA 4.0)У улици Гороховаја 57а налази се кућа која није позната по архитектури, већ по мистериозним причама. Уколико мапу Санкт Петербурга сместите у шестоугао, ова зграда се наводно налази у пресеку дијагонала шестоугла. Тиме се и објашњавају њена демонска својства.
У згради се налази ротонда са шест стубова, окружена са два степеништа. Једно степениште води до трећег спрата, а друго до подеста где нема станова. Са овог чудног степеништа се наводно види седми стуб, који постоји само у другој димензији. Према другој верзији, излаз у „други свет“ скривен је у подруму зграде. Једног дана младић се усудио да прође кроз њега, а вратио се као старац, мада је био одсутан само 15 минута. Овде се никако не сме доћи у поноћ јер постоји опасност да сретнете Сатану који једним од тих степеништа долази у овоземаљски свет.
Друга легенда каже да ће се жеље замишљене у ротонди остварити. Ево шта пише корисник TripAdvisora: „...Акустика је тамо невероватна. Када тихо-тихо шапућете на било ком спрату, на другом спрату се јасно чује свака ваша реч! Да, ја сам замислила жељу. И када сам након шест месеци поново дошла у Санкт Петербург она ми се испунила...“
Ентеријер напуштене виле Бруснициних на Васиљевском острву
Legion MediaТрговац Брусницин је у 19. веку на Васиљевском острву саградио себи вилу, и опремајући собе наручио је из Италије прекрасно огледало за плесну салу. Легенда каже да се то огледало налазило некада у Дракулиној гробници.
Ентеријер напуштене виле Бруснициних на Васиљевском острву
Legion MediaНакон извесног времена Брусницини су приметили да се свима који се погледају у огледало касније нешто догоди. Најсрећнији међу њима само су се лоше осећали, а поједини су постали жртве несрећних случајева. Последња трагедија је била смрт Брусницинове унуке, после чега је огледало склоњено. Није познато где се оно сада налази.
Софија Перовска
Public domainРеволуционарка Софија Перовска припадала је терористичкој организацији „Народна воља“. Ова организација је 1881. извршила терористички напад у којем је убијен цар Александар II. Док се цар возио кочијама својом уобичајеном стазом, терориста Николај Рисаков је бацио бомбу под точкове, али није наудио цару. Император је изашао је из кочије и кренуо ка рањенима из пратње. Ту га је сачекао други завереник Игнатиј Грињевицки, бацио је бомбу пред цара и овај је од задобијених рана истог дана преминуо. Сви терористи су осуђени на смрт вешањем.
Смртно рањени император Александар II
Public domainСофијин задатак је био да за време операције даје уговорене знаке машући белом марамом. Легенда каже да се Софијина утвара може срести на мосту у ноћи уочи 1. марта код Храма Спаса на Крви. И уколико пролазник не буде имао среће и угледа је како маше марамом, пашће у воду и умреће.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу