Како користити московски метро

Антон Денисов/Sputnik
Престоничка подземна железница толико брзо се шири да се већ претворила у монструозни замршени лавиринт. Али не брините, објаснићемо вам како да се снађете и стигнете тамо где сте намерили, брзо и без стреса.

Путовање московским метроом и градском електричном железницом врло је удобно. Раде од пет и тридесет ујутру до један сат после поноћи, а вожња се може платити истом картом, Тројком. Мапа линија метроа изгледа врло компликовано, али само на први поглед.

За почетак да научимо да разликујемо подземну железницу од надземне електричне железнице. Линије метро превоза означене су пуним линијама, док су линије надземних рута обележене двема паралелним линијама са белим размаком.

Систем подземне железнице

Постоје две кружне линије, смеђа Кружна (5) и нова Велика кружна линија тиркизне боје (број 11). Ови прстенови секу све остале линије подземне железнице тако да ако треба са периферије да стигнете на другу линију згодно  је користити један од прстенова.  

Кружна линија (Кольцевая)

Сматра се да се у оквиру кружне линије (5) налази центар града. Такође унутар смеђег прстена постоје бројна преседања са једне на другу линију. Рекордер је лавиринт прелаза између станица Библиотека Лењина – Арбатска - Александровски парк – Боровицка. Читаве четири линије секу се на једном месту (и то директно у близини московског Кремља). Такође до Кремља се лако и брзо може стићи од станица Охотни рјад – Театрална - Трг револуције на којима се може преседати са једне на другу.

Велика кружна линија (БКЛ)

Осим тога метроом можете стићи до аеродрома Внуково! Одговарајућа станица жуте Солнцевске линије (8А) отворена је прошлог месеца.

Како вози подземна железница?

Станица Пихтино

Возови се врло кратко чекају, и у просеку долазе на два минута, а у шпицу и чешће. Тако да уопште не треба безглаво јурити и гурати се да уђете на врата која се затварају, што је уједно врло опасно. Треба једноставно сачекати идући воз који ће доћи врло брзо. За разлику од подземних железница у другим градовима, возови саобраћају стриктно једном линијом, без рачвања. Тако да се можете слободно укрцати у одређеном правцу, без бојазни да ћете отићи негде где не желите.

Постоје само два изузетка:

  • Од станице Александровски парк на светлоплавој линији возови иду наизменично до станице Међународна, где се налази Москва-Сити (где иду бројни пословни људи) или до Пионирске.
  • Такође, такозвани рачвасти крак постоји на Великој кружној линији, од станице Савјоловска до Деловој центра (такође Москва сити).

Понекад се може чути објава „Воз иде до станице ...“. Ако треба да идете даље једноставно изађите на станици до које воз иде и сачекајте следећи. Могуће да овај једноставно иде у гаражу.

Надземне руте:

Осим подземне железнице на новој мапи означена је и електрична железница. Ове линије је лако разликовати, оне су означене двема паралелним линијама са белим размаком.

1) МЦК: Московски централни прстен (14)

Московски централни прстен (МЦК - Московское центральное кольцо)

Погледајмо поново мапу и пронађимо на њој црвени прстен који се налази између линија подземне железнице Кружна (5) и Велика кружна (11). То је московски централни прстен (14) или једноставно МЦК.

Реч је о надземној електричној железници која саобраћа око града. Постоје станице са којих се може пресести у подземну железницу. Међутим, то у већини случајева нису кратки прелази као у метроу. Понекад треба ходати и по десетак минута.

МЦК

Тако да не саветујемо да користите МЦК само за преседање. Притом возови МЦК иду ређе од оних у подземној железници, чекају се негде од четири до осам минута, у зависности од доба дана.

Међутим, велика предност МЦК састоји се у чињеници да на овој рути има велики број станица које су удаљене од метроа, и до којих је најзгодније да се дође управо користећи ову линију.

2) Московски централни дијаметри (МЦД)

МЦД

Московски „дијаметри“ на мапи метроа најдуже су линије које пресецају цео град, па се зато и називају „дијаметрима“. Они подсећају на градске електричне возове као што су S-Bahn у Берлину или Бечу и RER у Паризу.

То су линије електричних возова који иду из предграђа (из Московске области), пресецају цео град и воде у предграђа на супротној страни града. На неким станицама дијаметралне линије може се изаћи и пресести на метро или Московски централни прстен. У шпицу возови „дијаметара“ саобраћају на пет до седам минута.

МЦД-1 – Белоруско-Савjoловски жути „дијаметар“ води од станице Одинцово на југозападу Москве преко Москва-Ситија и Белоруске железничке станице до аеродрома Шереметјево и до станице Лобња на северу.

МЦД-2 – Курско-ришки ружичасти „дијаметар“ иде од подмосковског града Подољск на југу преко Курске железничке станице, Трга три железничке станице (Лењинградске, Казањске и Јарославске) и Рижске железничке станице до насеља Нахабино на северозападу.

МЦД-3 - Лењинградско-казањски наранџасти „дијаметар“ иде од станице Хиподром на југоистоку, град Раменско, до Зеленограда на северу.

МЦД-4 - Калушко-нижегородски зелени „дијаметар“ води од града Апрелевка на југозападу преко Москва-Ситија, Белоруске, Савеловске и Курске железничке станице, као и преко Трга три железничке станице (Лењинградске, Казањске и Јарославске) до станице Железнодарожна у граду Балашиха на истоку.

Тренутно се ради на пројекту пете линије Московског кружног прстена чије је отварање планирано за 2028. годину. Она ће спојити југ, Домодедово, и север, Пушкино.

3) Московска једношинска железница

Једину једношинску железницу у Русији потражите на северу од центра Москве. То није само надземна, већ дословце надземна линија која је смештена на шиповима. Реч је о краткој линији (13) која се користи за обиласке, рецимо из воза се пружа диван поглед на Останкински телевизијски торањ.

На сваких пола сата воз саобраћа од станице Тимирјазевска која се налази поред истоимене станице Серпуховско-Тимирјазевске линије (9), односно сивом линијом метроа, до станице улица Сергеја Ејзенштајна, која се налази поред улаза у парк ВДНХ и метро ВДНХ Калужско-Рижске линије (6) метроа.

4) Лаки метро

Бутовска (12) линија на југу Москве води од станице Буњинова алеја до станице Бицевски парк. Са ове линије се може пресести на сиву Серпуховско-Тимирјазевску (9) и наранџасту Калушко-Ришку линију (6). Овај крак иде углавном по земљи, улазећи у тунел, али се сматра делом подземне железнице (зато је ова линија обележена пуном линијом, као и друге линије метроа).

Корисни савет

На сајту Московске железнице постоји интерактивна карта са свим линијама метроа, Московским централним прстеном и „дијаметрима“. Помоћу ње се може одредити рута од полазне станице до одредишта, видети све опције путовања, као и преседања.

Како се плаћа вожња

Московски саобраћајни систем пружа велику погодност, оличену у чињеници да је за вожњу било којим јавним превозом, метроом, електричним возом или аутобусом/трамвајем потребна само једна карта - Тројка. Она се може купити на благајни или аутоматима на станицама. У сувенирницама и интернет продавници метроа могу се набавити привесци, наруквице и прстени који функционишу као карта Тројка, као и карте Тројка са уникатним и прилагођеним дизајном.

Карта „Тројка“

Карта се може допунити једноставно додавајући одређену количину новца, или купити једна карта за 60 вожњи или једна неограничена за 1/3/30/90/365 дана.

Карта Тројка је практично бесплатна, а депозит од 80 рубаља може се добити приликом враћања неоштећене карте на благајну. Рок трајања Тројке је пет година тако да се може сачувати за идућа путовања.

Једна вожња Московским кружним прстеном, Московским централним дијаметрима (у центру града) и метроом кошта 54 рубље. Преседање на метро, Московски кружни прстен и између „дијаметара“ бесплатно је се ако се обави у року од 90 минута. Вожња Московским централним дијаметрима у предграђу кошта 71 рубљу.

Важна напомена! Вожња метроом и Московским кружним прстеном плаћа се само на улазу. Вожњу дијаметраним линијама треба активирати на улазу и затим поново прислонити карту на контролни апарат на излазу.

Готово на свим станицама постоје терминали на којима се вожња може платити банковном картицом.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“