Два града у Русији имају реч „гусан“ у свом називу. Како то?

Заједничка река

Све је врло једноставно: оба места се налазе на реци Гус, левој притоци Оке. За руске појмове то је веома мала река, ширина њеног корита не прелази 10 метара, а највећа дубина јој је 1,5 метар. Не зна се тачно како је добила име. Неки научници верују да је то реч угрофинског порекла. Иначе, дуж реке постоје још три насеља са птичијим именима: Гусевски, Гус-Парахино и Гусевски Погост.

„Гусани“ су вршњаци

Растојање између Хрусталног и Железног је око 100 километара. Оба града су настала скоро у исто време.

Трговци Маљцови су 1756. године купили село Никулино, које се налази на реци Гус, да би из Москве пренели у њега своју фабрику стакла. Око фабрике је никло насеље које је и добило име Гус-Хрустални. О бурној прошлости града сведоче уређене зграде од црвене цигле, дрвене приземне куће и храм Светог Георгија Победоносца, који је саграђен по пројекту познатог неимара Леонтија Бенуа. Данас се у храму налази Музеј фабрике кристала, а Гусевска фабрика ради и дан-данас.

Индустријалци Андреј и Иван Баташови су 1758. године купили село Веркутец и у њему саградили железару, а годину дана касније су извели прво топљење. Андреј Баташов је саградио имање и 1783. се у њему настанио. У 19. веку производња је нагло опала јер су резерве руде биле исцрпљене. Данас о бурној прошлости Гуса-Железног говори брана на реци и огромна црква Свете Тројице изграђена у псеудоготском стилу. Некадашњи велики град претворио се у село са мање од 2.000 људи.

Гусевци или Гусевљани?

У Гус-Хрусталном живе Гусевци, а у Гус-Железном су Железогусевци. Неко са стране лако може да их помеша.

Птица на грбу

Оба Гуса на градском грбу имају птицу. Хрустални на црвеној позадини има кристалну чашу са гусаном који маше крилима, а код Железног на плавој позадини лети гусан са златним очима и са круном на глави.