Најпознатија „аветињска“ зграда у Русији ће бити срушена (ФОТО)

Дом Совјета је једно од најпознатијих здања у Калињинграду. По популарности се може упоредити само са Кенигсбершком црквом (у којој се налази гроб Емануела Канта). Али парадокс је у томе што ово огромно здање, које је 95% завршено, преко 30 година стоји празно.

На месту краљевских рушевина

Некада је на том месту стајао Краљевски замак Кенигсберга – резиденција маршала Тевтонског реда и пруских краљева. Замак је тешко оштећен за време Другог светског рата, а до почетка изградње Дома Совјета од његових рушевина није остало готово ништа.   

Власти СССР-а нису планирале обнову замка. Сматрало се да је он „отелотворење нацизма“. Наиме, на његовим фасадама су се кратко пре тога вијориле нацистичке заставе. Рушевине су уклоњене, а уместо њих почетком седамдесетих је почела изградња модернистичког Дома Совјета по пројекту совјетског архитекте Лава Мисожникова.

Зграда је требало да буде административни центар. Било је планирано да у њу пређе управа Калињинградског обласног комитета КПСС. Изградња је завршена средином осамдесетих. Постављена су стакла на прозорима и зграда је прикључена на градске комуналне системе, уграђени су лифтови, а на тргу испред зграде постављене фонтане и леје са цвећем. Зграда је била скоро готова, остало је само финално уређење. Али на томе је све стало.

Највећи локални грађевински пројекат

Совјетским чиновницима није било суђено да се икада уселе у зграду. Почела је перестројка и проблеми са финансирањем. Сви радови су обустављени. Распад СССР-а деведесетих година само је увећао проблеме. Масовна приватизација захватила је и ову зграду, али када је компанија која је зграду добила у власништво банкротирала, она је у бесцење продата другој приватној фирми. 

Градске власти су се одмах обратиле Генералном тужилаштву са захтевом да се ова продаја поништи. Али судски процес се растегао на 15 година. Град је тек 2019. године успео да врати Дом Совјета у своје власништво.

А за све то време зграда је остала празна, притом стекавши култни статус. Због спољашњег изгледа добила је велики број народских назива: „глава робота“, „чудовиште“, „уши“ и много других. И постала је истински симбол града (данас се чак налази на сувенирима града).

Иако је зграда била празна, око ње је увек врвело од живота. На пример, управо на тргу Домом Совјета прослављао се Дан града на огромној сцени, док је на згради пројектован видео-шоу. За време Светског првенства у фудбалу ту се налазила навијачка зона са екраном и трибинама. На тргу су се одржавале градске демонстрације, вашари и различити културно-забавни догађаји. 

„Дом Совјета је симбол, историја“ – тако о згради говоре становници града. Многи су критиковали њен изглед, неки сматрају да је таква архитектура модернизма напросто „наказна“, али нико није могао да порекне да је то један од симбола града.

Крај једне приче

Након што се зграда вратила у власништво града још неколико година су трајале дискусије о њеној реконструкцији. Али на јесен 2020. године обласна власт је одустала од те идеје, јер је читава конструкција после толиког низа година постала небезбедна. Власти су усвојиле нови концепт развоја и ново урбанистичко решење за ту локацију, овога пута без Дома Совјета.

Одлучено је да се зграда сасвим демонтира (процес је већ у току), а да се на њеном месту подигне читав кварт са зградом управе, комплексом канцеларијског простора, хотелом и зоном за рекреацију.