Шпицберген припада Норвешкој, али острво има посебан политички статус. На основу Шпицбергенског уговора из 1920. године свака држава потписница (а њих је више од 70) има прво на привредну делатност исто као и Норвежани који тамо живе. Међутим, у овом тренутку тим правом користи се само Русијa.
Совјетски Савез је имао три насеља на Шпицбергену, али су данас два напуштена, а активно је остало само једно, Баренцбург. Овде живи око 400 људи и готово сви раде у сектору експлоатације угља или услужних делатности, а живот им је пун изненађујућих правила.
Ради се о томе да се на архипелагу налази само једна болница у којој нема породилишта, јер установа нема адекватну опрему. Управо зато се трудницама препоручује да неколико месеци пре порођаја напусте острво због своје безбедности. После тога могу да се врате.
Са умирањем ствари стоје нешто другачије. На простору архипелага на снази је закон којим се забрањује сахрањивање у земљи. То је зато што лешеви због вечно смрзнутог тла не труле већ се мумифицирају, што може бити врло опасно будући да то привлачи животиње.
На архипелагу је 1992. године донет закон који житељима забрањује држање мачака. Законом се штити локална популација птица чији се добар део налази управо овде.
Истина, без обзира на забрану, на Шпицбергену су биле четири мачке, Кеша, Риђи, Мила и Њура. Из овог друштва по свему се издвајао мачак Кеша, он се тукао са лисицама и ловио мишеве, док птице, напротив, уопште није дирао. Нажалост угинуо је 2021. године, када је имао 12 година.
Званично реч је о споменику вођи бољшевичке револуције који се налази на најсевернијој тачки. Он се налази у напуштеном совјетском насељу Пирамида које је некада било највеће руско насељено место на Шпицбергену. Иако је престало да функционише инфраструктура је остала. Сабласно место и Лењина на најсевернијој тачки данас долазе да виде само туристи. Осим хотела у коме преноћиште кошта 167 евра овде ништа друго не ради.
Уговор који Норвешкој даје пуни суверенитет над Шпицбергеном али и садржи низ ограда и услова, потписан је 1925. године. Острва представљају безвизну зону и не улазе у Шенгенски споразум, па их могу посетити становници 39 земаља које су потписале уговор. Виза није потребна како Русима, тако ни онима који желе да бораве у „малој норвешкој Русији“.
Наравно, не свуда. Рецимо, у насељима је ношење оружја забрањено, међутим, када се оде ван насељених места, оно је обавезно. Такве мере безбедности помажу да се смањи смртност од напада дивљих животиња, између осталог, белих медведа. Свима се препоручује да носе са собом сигналне пиштоље који могу да помогну ако се неко изгуби, тако што ће дати до знања где се налази, али и моћи да отера звери.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
