Природа је богато обдарила Уралске планине. У њима се крију обилна налазишта злата, сребра и драгог камења. Али нигде на свету не може се наћи таква концентрација налазишта драгуља високог квалитета као у Мурзинско-Адујском појасу, популарно названом „Мурзинка“.
Донат Сорокин/ТАСС
„Драгуљски појас“ се протеже 100 километара дуж источне падине Урала. Заузима простор између река Нејве, Режа и Адуја. Сматра се да су ова налазишта први пут открила браћа индустријалци Дмитриј и Михаил Тумашев, који су 1668. године у близини Мурзинске утврде (око 120 километара од Јекатеринбурга) пронашли драго камење и руду бакра. Своје откриће су пријавили властима у Москви и за то добили награду. А 1700. године објављен је указ Петра I „О рударској слободи“, који је дозвољавао сваком човеку да тражи драго камење. Тада је почела „златна грозница“ или, тачније, „драгуљска“.
Legion Media
Локални становници су у тим крајевима почели да проналазе комаде аметиста, топаза, берила, смарагда. Код села Липово један сељак је 1900. године из земље случајно ископао турмалине, што је изазвало праву сензацију. Минералог Александар Ферсман је записао да се са овим турмалинима по лепоти и дубини боје не може упоредити ниједан други камен на свету.
Вова Жабриков/ТАСС
Примерци уралског камења могу се видети у минералошким музејима у селу Мурзинка и граду Реже. Неки експонати се чувају и у музеју драгуља у Москви, на пример, џиновски топаз „Победа“ тежак 43,6 килограма.
Музей «Самоцветы»
У совјетско доба потрага за драгим камењем је национализована. Данас се овде углавном ваде смарагди (између осталог и на познатом Малишевском налазишту), док се за преостале копове сматра да су исцрпљени или нерентабилни.
Данас се на маршрути „драгуљског појаса“ могу срести и туристи и ловци на минерале. Ко зна, можда ће неки од њих имати среће?