10 занимљивости о ГУМ-у, главном тржном центру на Црвеном тргу

1. Саграђен је на месту старе тржнице

Тржница на Црвеном тргу 1884. године

Јавно власништво

Трговина је поред Кремља цветала давно пре изградње ГУМ-а. Некада су на том месту своју робу нудили улични продавци, а затим су се појавиле покривене тезге. Подизању зграде тржнице допринео је пожар. За време Ивана III саграђена је зграда од дрвета, а за време Бориса Годунова од камена. Постепено је читав простор између улица Иљинка и Никољска заузела зидана тржница, која је добила назив Горња. Док су се Средња и Доња тржница сместиле између Иљинке и Варварке и између Варварке и Митног дворшита (некадашње пореске управе).

Трговински кварт је неколико пута мењао изглед. За време Катарине II уређен је према пројекту Ђакома Кваренгија, аутора петербуршког Ермитажног позоришта и московског Гостиног двора (грађевине за трговину, смештај трговаца и робе). После рата 1812. године реконструкцију је предузео још један чувени архитекта – Осип Бове, аутор Московске баште (која се данас назива Александровска башта) поред зидина Кремља и Мањежа. У XIX веку под кровом овог здања налазило се шест стотина трговинских радњи, од којих је скоро свака имала другог власника. Када је зграда оронула, власници нису предузели ништа да је реновирају. Продаја на том месту постала је не само скупа, него и опасна: купци су могли да доживе да им на главу падне малтер, а једна дама је заиста лоше прошла када је за време пробе код кројача пропала кроз под.

На крају су градске власти одлучиле да стару зграду затворе и сазидају нову.

2. Највећи трговински центар у XIX веку

Тржница на Црвеном тргу, 1890~1908.

Јавно власништво

Нова зграда Горње тржнице, подигнута у руском стилу, прве посетиоце је примила у децембру 1893. године. Архитекта Александар Померанцев је пројектовао највећи трговински центар у Европи. Под једним кровом је повезао 16 зграда, које је уредио у три пасажа на три нивоа. У њима се налазило преко хиљаду трговинских радњи и салона, при чему су пасажи били повезани  пролазима и луковима. Са Црвеног трга је изгледало као да је ту изникао огромни дворац из бајке са кулама, капијама и свечаним улазом.    

3. Пројектован је у складу са последњим криком технике

Јавно власништво

Горња тржница је била сасвим аутономна. Имала је сопствену железничку пругу којом се допремала роба, електрану, артески бунар, посебну банку и телеграф и бројне ресторане. У подруму се одвијала трговина на велико, а на горњим спратовима на мало, док су се на врху налазила представништва компанија. Био је ту и јавни музеј у којем су излагане слике европских мајстора из колекције власника парфимерије Генриха Брокара, где су се одржавале изложбе и музичке вечери.

4. Јединствени стаклени кров

gum.ru

У новом трговинском центру, за разлику од претходног у којем се нису палиле ни свеће због опасности од пожара, не само да је било струје, него је он поседовао и суперсавремени стаклени кров. За његову изградњу било је потребно 60 хиљада стакала која су била причвршћена на челичне конструкције, покривајући тако велику површину.

Јавно власништво

Тако да се током дана куповина одвијала под природним осветљењем, а увече су посетиоци уживали у погледу на ноћно небо изнад Москве.

Сматра се да је овај систем лучне таванице осмислио директор Петербуршког металуршког завода инжењер Ото Крељ.

5. Увео трговину по фиксним ценама

Јавно власништво

Није само архитектура импресионирала посетиоце тржног центра, него и начин формирања цена. На овом месту је у Русији, наиме, први пут уведена трговина по фиксним ценама. Такође су незадовољни купци могли да оставе своје коментаре у специјалној Књизи за жалбе и предлоге.

6. Назив ГУМ смислио је Лењин

Давид Шоломович/Sputnik

Владимир Лењин је 1921. године објавио почетак Нове економске политике (НЕП) и потписао уредбу о Државној универзалној продавници (ГУМ). Логотип са скраћеницом ГУМ начинио је уметник Александар Родченко, а рекламни слоган смислио песник Владимир Мајаковски. „Хватајте се за овај појас за спасавање! Квалитетно, јефтино, из прве руке!“ – позивао је он. Стаљин је 1930. године затворио тржни центар и ту сместио министарства, као и кабинет Лаврентија Берије. Трговина је замрла, радило је само одељење Торгсина (организација за трговину са странцима), где се роба продавала за девизе. 

1932. године у првом пасажу (где се тада налазио Свесавезни Централни извршни комитет) одржана је опроштајна церемонија са преминулом Надеждом Алилујевом, женом Јосифа Стаљина.

Током неколико деценија на највишем спрату овог здања налазили су се заједнички станови. У њима је живело преко 20 породица. Притом станови нису имали ни кухиње ни тоалете. Људи су кували на плинским боцама, а умивали се у јавним тоалетима.

ГУМ је наставио да ради као трговински центар у децембру 1954. године. У продаји се појавило преко 30 хиљада производа: од дечјих играчака до бунди и тепиха.

7. На овом месту је одржана прва фото-сесија модне куће Dior у СССР-у

У Москви је 1959. године одржана прва ревија колекције модне куће Dior. Заједно са манекенкама у престоницу је стигао Ив Сен Лоран. Тада је часопис Life фото-сесију одржао у ГУМ-у. Елегантно одевене девојке прошетале су се по пасажима, позирале испред главног улаза, окружене фасцинираним совјетским посетиоцима.

8. Неколико пута власти су хтеле да га сруше

Јавно власништво

Више пута ГУМ се нашао на корак од рушења. Средином тридесетих година на његовом месту су желели да подигну зграду за Народни комесаријат тешке индустрије. Архитекта Алексеј Шчусев, аутор Маузолеја, записао је да је „Црвени трг сувише тесан, треба да буде проширен на рачун ГУМ-а како би на њему могле да се одржавају јавне манифестације и параде“. 1947. године је предложено да се уместо ГУМ-а подигне споменик у част победе у Другом светском рату. Почетком седамдесетих још једном се појавила идеја о рушењу трговинског центра. Према једној верзији, за то је сазнала супруга Леонида Брежњева Викторија и пожалила се мужу. Он је одмах интервенисао против те идеје.

9. Фонтана ради целе године

gum.ru

Неки обичаји везани за ГУМ остали су непромењени деценијама. На пример, поред фонтане унутар зграде људи често договарају сусрете, а то је, иначе, једина фонтана у Москви која ради целе године. Често је она централни објекат у оквиру разних фестивала и прослава. На пример, крајем лета фонтана се пуни зрелим лубеницама, а 2003. године је поводом 110. годишњице ГУМ-а ту била сервирана огромна торта коју су могли да пробају сви посетиоци. Још један обавезан део шетње по ГУМ-у је сладолед у чашицама од корнета, који се продаје на том месту од совјетских времена. 

10. Више од тржног центра

gum.ru

ГУМ није само један од највећих трговинских центара, него и центар забаве. Ту се налазе биоскоп и галерија савремене уметности ГУМ-Red-Line, док се зими на Црвеном тргу отварају клизалиште и вашар у организацији ГУМ-а.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!