Да, управо је кеј реке Волге у Самари најдужи у Русији. Простире се нешто више од четири километара у дужину и једно је од најлеших места у граду. На кеју се налази мала пешчана плажа на којој може да се сунча или игра одбојка, бициклистичке стазе, занимљиви уметнички објекти, монументалне каскадне степенице, фонтане које певају и светле, и много места за шетњу и фотографисање.
Склониште испод Института културе обелодањено је тек 1990. године. Када је почео Велики отаџбински рат бројне фабрике, културне и званичне установе евакуисани су у Самару која се тада звала Кујбишев. Град је третиран као „резервна“ престоница СССР-а. Бункер је изграђен 1942. године на дубини од 37 метара, а базиран је на пројекту московске метро станице „Аеропорт“. Биле су предвиђене сале за састанке, службене просторије, као и Стаљинов кабинет, у коме он иначе никада није боравио. Може да се обиђе само организовано, ако се претходно пријавите.
Права свемирска ракета Р-7 постављена је у близини музеја „Самара Космическа“. Управо на ракетама тог типа у орбиту су лансирани свемирски бродови са посадом и сателити. Ракете генерације Р-7 производе се у предузећу РЦК „Прогрес“ од 1958. године. Главни изложбени простор музеја данас је затворен због градње планетаријума. Привремена свемирска изложба постављена је у тржном центру „Гудок“.
Самара је постојбина најпознатијег совјетског пива. Испред продавнице у оквиру „Жигуљовске пиваре“ и данас се чека у реду за свеже пиво. Рок трајања је само неколико дана, а пиво је постало истинска локална знаменитост. Може да се понесе кући или попије кригла у ресторану. Фабрику је 1881. године основао Аустријанац Алфред фон Вакано. Самару је изабрао због чисте воде у реци Волги и згодне логистике. У совјетској епоси постојао је државни стандард за пиво па је „Жигуљовско“ прављено у више од 700 фабрика.
Самара је основана 1586. године, међутим кључни сегмент историјске градње односи се на 19. век. У центру града могу се видети готичка имања, старе куће, виле у стилу сецесије, паралелно са совјетском и савременом архитектуром.
Жигуљовске горе виде се непосредно са кеја реке Волге. Налазе се у националном парку „Самарска Лука“. Једно од најинтересантнијих места је село Ширјајево у које се може доћи линијским бродом са речне железничке станице. Сликар Иља Рјепин овде је у амбијенту брда обраслих шумом правио скице за чувену слику „Бурлаци на Волги“.
У првим годинама постојања Совјетског Савеза била је популарна идеја о олакшању свакодневног живота обичних грађана. У Самари је тако 1929. године подигнута једна од првих у земљи фабрика кухиња и то у облику српа и чекића. Дневно је припремано три хиљаде оброка. У згради се данас налази огранак Третјаковске галерије.
Самара је један од седам градова у Русији који имају метро. Подземна железница је са радом почела 1987. године, а чини је свега десет станица. „Гагаринска“ је уређена у свемирском стилу, са тамноплавим мозаиком на зиду који представља звездано небо, а стубови су у облику звезда. Метро станица „Победа“ пројектована је у част победе СССР-а у Великом отаџбинском рату, а „Спортска“ посвећена руским достигнућима у спорту.
Поред портирнице Самарске државне рејонске електране налази се необични споменик радијатору. Мачка на симсу која се греје на радијатору. Постављен је 2005. године поводом 150. годишњице од проналаска радијатора (да, осмишљен је у Русији, тачније у Санкт Петербургу). А скулптура мачке урађена је на основу бројних фотографија које су слали мештани. Око мачке се већ плету легенде, наводно, ако се протрља по носу, испуњавају се жеље. Обратите пажњу, нос јој је већ потпуно углађен.
Најромантичније место у Самари је видиковац у Пушкиновом парку. Са тог места види се и град и Волга, а заласци сунца изузетно су импресивни.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
