Најстарија црква у граду налази се изван московског Кремља. То је Спаска црква некадашњег Спасо-Андрониковог манастира у Таганском рејону руске престонице, на високој обали реке Јаузе.
Прва црква манастира основаног 1357. године начињена је од дрвета и изгорела је 1368. године. На њеном месту подигнута је Спаска црква од плинфе – танке печене цигле. Црква је президана у белом камену 1425-1427. године. Таква је сачувана и до данас. За време рата 1812. године црква је опљачкана, запаљена, сводови су се заједно са куполом урушили унутар храма. Зато је у XIX веку обновљена и реконструисана.
Сто година касније, 1959-1960. године, совјетске архитекте-рестауратори вратили су цркви њен пређашњи изглед. А 1993. године испод главног престола храма пронађена је гробница преподобног старца Андроника Московског – првог игумана Спасо-Андроникова манастира, ученика Сергија Радоњешког. Раније се сматрало да су његове мошти однете из цркве после 1917. године. У истом гробу с њим сахрањен је његов ученик преподобни Сава Московски, други игуман манастира.
Ова црква у московском Кремљу је током векова постојања постала фактички део здања Великог Кремаљског дворца. Саграђена је 1393-1394. године по наруџбини кнегиње Јевдокије Дмитријевне, удовице Димитрија Донског. Црква је припадала женској половини дворца и била је кнегињин кућни храм.
Од оригиналне цркве из времена кнегиње Јевдокије сачувани су доњи део зидова и главни портал. Затим је црква много пута реконструисана. У XIX веку углавном су је посећивали службеници Кремаљског дворца – један од њих је био лекар Московске дворске канцеларије Андреј Берс. 23. септембра 1862. године његова ћерка Софија Берс венчала се у цркви Рођења Пресвете Богородице са Лавом Толстојем.
Данас црква није активна и улазак у њу није могућ. Данас је то најстарија грађевина московског Кремља и најстарији делимично сачувани споменик архитектуре у Москви.
Подигнута 1475-1479. године под руководством италијанског архитекте Аристотела Фиоравантија Успенска црква московског Кремља је најстарија потпуно сачувана грађевина у Москви. Овај храм је био саборна црква Русије до 1917. године.
Темељи првобитне Успенске цркве положени су 1326. године за време владавине Ивана Калите. Њен оснивач био је митрополит кијевски и целе Русије Петар, који је свој престол пренео из Владимира у Москву и тако започео историју Москве као престонице Руске цркве. Зато је за московске кнежеве Успенска црква имала посебан значај.
У Москви је 1470. избио велики пожар и црква се делимично урушила. Њена обнова је за великог московског кнеза Ивана III била пројекат од симболичког значаја. Москва је у то време, наиме, већ била неоспорни политички и духовни центар Руске државе, а Иван је то желео да истакне: 1472. године на темељу цркве чија је изградња тек започела саграђен је дрвени храм, у којем се Иван Васиљевич венчао са Софијом Палеолог, нећаком последњег византијског императора. Москва и њен кнез тако су показали да су они наследници православног хришћанског царства.
Међутим, 1474. године незавршена црква се поново срушила услед слабог земљотреса. Испоставило се да зидови храма нису довољно чврсти. Ради завршетка радова у Москву је позван италијански инжењер и архитекта Аристотел Фиораванти. Он је суштински променио технику изградње храма. Организовао је производњу цигле по техници која је за Москву била нешто ново, а ради стабилности зидова у њих је убацио гвоздене стубове. У Успенској цркви је 1498. године одржана прва црквена церемонија преузимања престола. За великог кнеза је крунисан унук Ивана III Димитрије. Отада су се сва крунисања у Русији одржавала само у Успенској цркви. Ту се налази и гробница митрополита и патријарха.
Првобитно је овај храм грађен као црква са једном куполом московске кнежевске породице. Саграђена је од белог камена последње деценије XIV века за време владавине Василија I, сина Димитрија Донског. Из тог доба под храмом је сачуван доњи ниво „подклет“ (простор за складиштење). То је просторија димензија 7 пута 7 метара готово исто тако стара као зидови цркве Рођења Пресвете Богородице на Трему, с тим што је сачувана у оригиналном облику. У овој просторији московски кнежеви су држали своју благајну.
Црква која се може видети данас саграђена је 1484-1489. године. Подигли су је псковски мајстори Кривцов и Мишкин, а касније је реконструисана 1560-их за време Ивана Грозног. За московске цареве храм је био место чувања моштију и светих реликвија. У совјетско доба је претворен у музеј, а данас није активан, али од 1993. године на Благовести у цркви литургију служи патријарх. На тај дан са степеница цркве патријарх московски и целе Русије пушта беле голубове у небо.
Ова мала црква основана је 1450. године као кућни храм московских митрополита, али изгорела је 1474. и била поново сазидана 1484-1485. од истих мајстора који су градили Благовешченску цркву. Црква је више пута мењала изглед, а данас (после реконструкције у совјетско доба) изгледа као у XVII веку, када је пролазом повезана са Теремним дворцем. Храм је враћен Руској православној цркви и у њему се врше богослужења на престолне празнике, док преостало време функционише као музеј.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
