Многи љубитељи путовања сањају о томе да виде северне лепоте Русије. Бескрајна пространства у којима се само понекад срећу номадски гоничи ирваса са својим стадима, широке реке које су по шест месеци залеђене, градови подигнути на вечитом леду. До већег дела ових крајева стиже се само авионом или зими аутомобилом, када се реке и мочварни терени заледе и претворе у зимске путеве. Озбиљан недостатак оваквог путовања су изузетно ниске температуре од -40 и ниже, као и непостојање уобичајене друмске инфраструктуре као што су хотели и бензинске пумпе. Људи, наравно, возе по зимским путевима. Срећу се и камиони, и међуградски саобраћај, и обични аутомобили. Али без специјалне припреме нико не полази на дуга путовања.
Другови на путовању Алексеј Жирухин из Самаре, Александар Јеликов из Твера, Дмитриј Гостиншчиков из Череповеца и Наталија Шиповска из Москве одлучили су да покажу да за одлазак на Арктик и Крајњи Север човек не мора да има милионе рубаља и скупа теренска возила.
Слева надесно: Наталија Шиповска, Алексеј Жирухин, Дмитриј Гостиншчкиков, Александар Јеликов
Алексей ЖирухинУ свом зеленом „москвичу“ из 1981. године, који су купили за само 70 хиљада рубаља (око 700 евра), упутили су се право на север. Истина, пре поласка „москвич“ су барем утоплили помоћу итисона.
Истине ради треба рећи да су двоје од четворо ентузијаста људи добро припремљени за овакве авантуре. Предузетник из Самаре (39 година) одавно води блог о путовањима по Арктику и више пута је тамо одлазио у различитим возилима. Александар (45 година) је рођен на северу у граду Нови Уренгој, професионални је аутомеханичар и возач шлепера, а ради као водич по Арктику и учествује у многим екстремним експедицијама. Двапут је одлазио до најсевернијег насеља у Русији Диксона (73°30′). А заједно са Алексејем је у теренцу посетио рт Чељускин, најсевернију тачку нашег континента.
Наталија (58 година) је пензионерка. Пре неколико година је победила рак и одлучила да је време за путовања. Алексеја је пронашла преко друштвених мрежа и постала део екипе.
Најмлађи учесник био је Дмитриј (26 година), а његова љубав према Северу тек је почела.
Кренули су 3. децембра са Црвеног трга. Најпре су прешли 1.200 километара трасом „Холмогори“ и стигли до Архангељска, једног од главних градова Руског Севера и престонице дрвене архитектуре. Овде су провели неколико дана, посетили музеј „Мали Корели“, прошетали се обалом Северне Двине и провозали моторним санкама по леду Белог мора.
А затим су северним путевима кренули према истоку. Напољу је већ било -35, али ауто је палио без проблема! И тада је почела авантура: Република Коми, Пермски крај, Новосибирска област, Кемеровска, Иркутска, а онда зимским путем у Јакутију – у градове Мирни и Удачни. Ауто се кварио свакодневно.
„Скидали смо хладњак, вадили полуосовину и намештали дискове. Отпадали су нам разни делови, али ми смо их враћали на место помоћу шрафова, лепљиве траке и жице“, објаснио је Алексеј Жирухин.
До Јакутије, најхладнијег региона Русије, води зимски пут Уст-Кут - Мирни, један од најзахтевнијих у земљи. „На 1.100 километара пута нема бензинских пумпи, само неколико сезонских кафе-ресторана. Канистере са бензином држали смо и код ногу“, каже Алексеј.
У кафе-ресторанима могли су не само да ручају, него и да оду у сауну, што им је много значило. На путовању су сретали вукове, ждеравце, ирвасе, лосове, па и чак мошусно говече. И наравно, видели су задивљујућу поларну светлост. Али нису срели ниједног медведа, јер они зими спавају.
Зимски путеви у Јакутији повезују најудаљеније рејоне и дуги су на хиљаде километара. Путници су одлучили да стигну до најсевернијег села Далеког истока Јурјунг-Хаја (72°48′), а то је додатних хиљаду километара по зимском путу Анабар. Успут су свраћали у свако насељено место: Оленок, Жилинду, Саскалах. Тамо је њихов зелени „москвич“ изазвао праву сензацију. Оваква возила се на Крајњем Северу ретко виђају!
„Планирали смо да стигнемо и до најсеверније тачке Јакутије и Далеког истока, рта Пакса, али то смо морали да учинимо у специјалном теренском возилу 'Трекол', зато што тамо нема чак ни зимских путева, само снежна пространства“, кажу путници.
Ово је већ трећа вожња ове групе „москвичем“ по Крајњем Северу. Прошле године они су лети и зими посетили Јамал: Салехард, Нови Уренгој, били су у гостима код гонича ирваса, обишли легендарну напуштену Трансполарну железницу и ултрадубоку бушотину.
„Наш главни циљ је да покажемо приступачан туризам. Може се путовати по Русији, и чак по Арктику, најобичнијим аутомобилом. Не морате да штедите за луксузни теренац, ни да имате милионе рубаља. Ми смо то урадили у обичном москвичу купљеном за 70 хиљада рубаља“, каже Алексеј.
Возили су по навигацији коју су унапред скинули са интернета. Сви зимски путеви су уцртани на мапи и по оваквом путу је тешко изгубити се, јер постоји само један пут и он води право на север.
Читаво путовање је трајало око месец и по дана. Путници су се кући вратили авионом, оставивши москвич у Мирном. Планирају да се врате по њега на лето, када ће обићи лепоте Јакутије.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
