Где у Русији, осим на Камчатки, можете видети гејзире

Лењинградска област

Да бисте видели гејзире, довољно је да купите карту за брзи воз „Сапсан“ од Москве до Петербурга. Без шале: гатчинско чудо постоји, избија из земље и прелива се на сунцу. А настало је овако: дуж реке Парице људи су правили бушотине, тражећи нове изворе водоснабдевања Петербурга. А затим су на њих просто заборавили. Али вода није заборавила: у рејону села Корпиково избило је шест извора.

Постоји и другачије објашњење у вези са подземним складиштем гаса које наводно изазива избијање воде увис. Међутим, чим угледате гејзире који прште усред шуме све теорије се заборављају. Призор је просто фасцинантан. Узгред, неки извори имају и имена: Пањ, Фонтана, Малишан.

Забајкалски крај

Овдашње поље гејзира откривено је почетком осамдесетих година. Народ Евенки који насељава ове крајеве од давнина је приповедао да у планинама Удокана постоје јаме са лековитом водом, а понегде она избија у водоскоцима из земље.

Каларски гејзир се налази недалеко од вулкана Чепе, у басену реке Ејмнах. Није велик и вода у њему није врућа, него готово собне температуре – 13-19 степени у зависности од места где извор избија. Ово место је специфично и због удубљена у стени дубине пола метра у којем се вода сакупља и загрева до 18 степени, као и по ниској фонтани из које избија вода.

Нижегородска област 

Татинецки гејзир није лако пронаћи, посебно зими. Налази се у Долини фонтана између села Слопинец и Татинец. До њега није лако стићи колима – треба возити по серпентинама. Али замислите само: одједном се међу дрвећем покривеним снегом појављује ледено „крило“ залеђеног гејзира на чијем врху избија вода. Наравно, и овде је своје прсте умешао човек: пре много година локални становници су одлучили да неколико извора спроведу у цеви и добили су необичан гејзир. Што је зима суровија, он одлази више у висину и може да достигне пет метара.

Мурманска област

Када први пут угледате ове тиркизне гејзире можете помислити да се налазите у Нарнији. Али не, то је долина језера Мали Вудјавр недалеко од Кировска. Из отвора у земљи избија невероватно чиста вода, која се зими леди и од плавог леда ствара творевине необичног облика.

Башкирија

Још једна „врата“ која воде у Нарнију налазе се на обали реке Ај. Шездесетих година људи су овде тражили руду боксита, а нашли су артешки извор. По топлом времену он избија 5,5 метара у висину, а зими се претвара у ледену скулптуру коју ваја природа.

Кажу да ће се онима најхрабријима који прођу кроз млазеве фонтане испунити животна жеља. Али таквих је мало, јер је вода овде ужасно хладна, само седам степени Целзијуса.

Бурјатија

Код села Сухаја, у боровој шуми, налази се радонски извор Загза. Некада је овде била мочвара: карактеристичан мирис водоник-сулфида навео је људе да закључе да се негде у стенама крије нафта. Али када су почели да буше тло, на дубини од 278,2 метра избила је фонтана вреле воде и гаса.

Температура воде у извору Загза је 50-52 степена. Она помаже при обољењима нервног система. Осим купања, здрављу доприноси и медитација са погледом на Бајкалско језеро.

Чељабинска област

У националном парку „Зјураткуљ“ 20 километара од Сатке избија Фонтана. Управо тако, пише се великим почетним словом. Вода артешког извора достиже седам метара висине.

Извор је пронађен случајно 1976. године. Геолози су тражили руду гвожђа, а нашли воду. Зими Фонтана изгледа импресивно: претвара се у ледено узвишење високо 14 метара.  

Свердловска област

Према легенди, није било издржљивијих коња од коња хана Кадима. Њихова тајна била је у посебној води. Коњи су се, наиме, напајали на топлом Кодинском извору. Крајем четрдесетих година чак је био план да се у селу Кодинка недалеко од Каменск-Уралског направи санаторијум,  али од ове идеје се брзо одустало. Радонски извор постоји и данас: вода температуре 17,5-18 степени пробија се кроз камење.