Залеђени наноси таласа Бајкалског језера на острву Ољхон зими достижу висину од неколико метара и добијају необичне облике. Шта ћете у њима препознати зависи од ваше фантазије. Посетили смо запањујући фестивал Olkhon Ice Fest, на којем мајстори скулптура у леду стварају дела у сарадњи са природом.
Најбоље доба за обилазак фигура је залазак сунца, кажу ови уметници. Руменило неба на специфичан начин осветљава скулптуре, чинећи их још тајанственијим.
У бајци „Коњић Грбоњић“ појављује се риба-кит са читавим селом на леђима? Изгледа да она данас живи на једној стени Ољхона, док је на њеним леђима смештено насеље Хужир, где се и ми налазимо.
„На Ољхону се препричава стара легенда о прариби која спава у дубинама Бајкалског језера“ – објашњава уметник Иван Локтјухин из Кировска (Мурманска област). „Ако људи раде нешто што не ваља, она се може пробити, испливати и онда ћемо видети свог бога. Таква помало апокалиптична риба добра је док спава. Треба живети како ваља. Немојте да пробудите рибу!“
А ево још једног фантазмагоричног бића. Направили су га уметници из Хабаровска Данил Цој и Иља Тјокин. То је дубоководна риба под називом грдобина мркуља, која светли изнутра, а на њену светлост се окупљају остале рибе. Она просто отвори уста и пушта их да уђу. Овој риби не треба да пружите прст!
„Ове године тема гласи: Универзум Бајкала“ – каже организатор фестивала Семјон Мајор. „Зашто универзум? Зато што за овдашње становнике Бајкал није само језеро, него читав универзум који утиче на све процесе живота.“
Када човек доспе у ледени парк на залеђеном језеру заиста осећа као да се нашао у другом свету. Бајке, легенде и мистика прожимају сваки центиметар бајкалског леда.
„Природа нам сама даје путоказе: овде су били маска шамана и његова рука са штапом, а поред њега су ледени наноси створили шуму“, каже скулптор Александар Парфенов из Барнаула (Алтајски крај). „Сећате се? 'На пола нашега живота нађох се усред неке шуме мрачне'. Ово је животни пут, човечуљци се крећу по њему. Млади корача бодро, а овај већ залази у сенку дрвећа, у другу реалност, у тајанствену шуму. А ево још један човек се моли за оног, обраћајући се шаману.“
Александар каже да према легендама шаман поседује два штапа са главама коња. И они му помажу да се врати из царства сенки. Док људи имају ограничене способности у том погледу.
Шаман има и друге помоћнике – змије. Оне су се сакриле на другој стени. „Када породица моли за свог рођака, шаман, пристајући да им помогне, залази у мрачни свет како би извукао његову душу“, каже Александар. „А бежећи одатле, на духове таме баца своје змије. Из неког разлога мрачна бића се плаше ових змија. Оне се сматрају чуварима пролаза између светова.“
Уралски скулптори Алексеј Васјукин (познат као Алексеј Јагељ) из Краснокамска у Пермском крају и Матвеј Вавајев из Јекатеринбурга угледали су на великој широкој стени призор стварања новог универзума. Као да неке више силе кроз сламчицу овде „издувавају светове“.
„Овде смо угледали звездана јата, галаксије“, каже Алексеј. „Ево руке, ево лица. Добили смо божанство које ствара универзум. А ако се мало удаљите, све то се претвара у велику рибу“. И стварно је тако!
„Постоји једна реч – пареидолија. То је када, на пример, људи у облацима уочавају корњачу или различита лица. А ми се тиме бавимо у леду“, каже уметник.
Како бисте видели њихове преостале радове, мораћете да се загледате у пећину у стени. Унутар овог малог удубљења „одгајили“ су прозрачне капи-сталагмите. Алексеј их је назвао „залеђени тренутак“. „Размишљали смо шта да направимо, а да не нарушимо природну лепоту пећине. Она је сама по себи прелепа. Одлучили смо да је естетски осветлимо и придодамо музику.“
Поред тога, у леденом парку има и скулптура које су начињене од коцки леда прозрачног као Бајкалско језеро. Змај – симбол текуће године по лунарном календару, две дражесне бајкалске фоке, стубови звани „серге“ посвећени божанствима бурјатског народа који представљају копије таквих дрвених стубова на рту Бурхан иза њих.
Сматра се да бајкалски лед има специфичне особине: посебно је ломљив захваљујући саставу воде. „Он као да је жив, има бројне пукотине, непредвидив је. Није то једноставан материјал за обраду, са њим се морате договорити“, сматра Алексеј.
И Иван Локтјухин тврди да је лед на Бајкалском језеру посебан: „На овој обали много је ветра и песка, а на леденим наносима могу се видети мрки подливи. Зато је лед чаробан! Док корачате по њему издаје звуке као да је жив. Мада је дебео преко метар.“
Ледени фестивал се на Ољхону одржава од 2020. године и сваки пут привлачи више десетина хиљада туриста. Како каже оснивач Olkhon Ice Fest, првобитно је фестивал имао формат конкурса, али од прошле године су одустали од ове концепције. Данас фестивал има форму симпозијума, а скулптори раде заједно. Ове године ледени парк креирају десет уметника ледених скулптура из Русије, три из Монголије, као и још петнаестак људи који им помажу у вези са светлосним и техничким решењима.
„Овде се догађа чисто стваралаштво. Уметници долазе без скица. Ми не знамо шта ће направити!“ – каже Семјон. „Када дођу, неколико дана проводе у посматрању, обилазе простор, посећују музеј, упознају се са локалним обичајима, могу да посете и шамана и да се упознају са овдашњим становницима. Тек тада осмишљавају пројекат.“
Парк ледених скулптура биће отворен до 15. марта. Само месец дана. Тада ће на Бајкалско језеро стићи пролеће, лед ће се отопити и ове бајковите фигуре ће остати сачуване само на фотографијама.
„Већ неколико година долазим овамо и сваки пут видим нешто друго“, каже Александар. „Ми као да креирамо нови универзум. И мада ће се све ове скулптуре истопити на пролеће, оне ће вечно постојати, јер вода вечито памти. Природа је материјализовани бог. Ниједан мајстор ни за какав новац неће моћи да понови наша дела.“
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
