10 лудих ствари које су могуће само у Русији

Највећа земља на свету. Има популацију од 147 милиона људи, Црвени трг, Лењина и Бајкалско језеро. Послала је првог човека у свемир, поседује огромне количине нафте и Владимира Путина. То су прве асоцијације са Русијом. Али ако дођете у посету, открићете још пуно изванредних ствари.

1. Руси пију сок из дрвета

Тако је. И то од првих година живота. Брезин сок је једно од најпопуларнијих руских традиционалних пића, тако да Руси јако добро знају укус брезе. Сетили су се тога још у старој Русији када су сок од брезе, као и квас (пиће које се добије ферментацијом црног или ражаног хлеба, изворске воде и биља), кориштени за прављење вина.

Ако вам Рус каже да се сок добије пресовањем брезе, немојте му веровати - само вас зафркава. Да бисте добили сок, морате отићи у шуму између марта, када се топи снег, и краја априла. Направите рупицу у стаблу дубоку око два центиметра, уметните сламку, а други крај ставите у теглу. Једно дрво брезе може дневно дати две-три литре сока.

Мислите да је чудно пити брезин сок? Можда. Али дрво не можете оштетити. Важно је на крају затворити рупу. Брезин сок је такође веома здрав. Има пуно храњивих састојака. Сматра се да је добар за срце и крвне судове, помаже против инфекција и каријеса.

2. Руси живе у мраку и до шест месеци годишње

Можете ли замислити ноћ која траје шест седмица или чак шест месеци? А то је реалност за стотине хиљада људи у Русији. У градовима изнад Северног поларног круга, поларна ноћ, баш као и поларни дан, могу трајати јако дуго.

Готово 178 000 људи живи у Нориљску (удаљен 2881 км од Москве), једном од најхладнијих и најсевернијих градова на свету. Температуре испод нуле трају до 280 дана у години, а обично лето не постоји. Храна је скупа и не може бити свежа, јер се доставља из далека.

Могли бисте рећи да се ради о нељудским условима. Али у Русији ниске температуре нису повод за бригу. Многи људи воле дуге зиме и температуре од минус 30, јер је забава током зиме већа него током „лета“ које готово да не постоји. Током зиме људи уживају у поларној светлости, баве се зимским спортовима и чак организују зимске забаве на плажи.

3. Руси имају 118 слободних дана у години

Упркос дугим зимама, Руси не падају у депресију и не пију вотку сваког дана. Воле да се забављају. И то јако. И знате ли колико слободних дана у години имају за то? Укупно 118! Нико на свету нема толико празника. И то не рачунајући годишњи одмор.

Тешко је објаснити странцима значај 9 слободних дана током Нове Године и зашто Руси славе Нову годину двапут, по старом и новом календару. Или зашто неки Руси славе Нову годину 11 пута - по једном за сваку временску зону у земљи. Само због забаве. Ето зашто.

Градоначелник Уљановска је чак измислио празник који се назива Дан зачећа (12. септембар), и ниво наталитета у јуну се удвостручио.

4. Играју луди руски голф

Шта ако сезона голфа у Русији траје само пет месеци, а спорт је популаран? Одговор је очито у томе да се голф игра током свих годишњих доба и у свим временским условима. У Русији голф играју у снегу, а уједно постоји и егзотичнија верзија игре која се зове хеликоптер голф.

Хели-голф такмичења одржавају се сваке године. Пилот, навигатор и играч из хеликоптера покушавају да спроведу огромну лопту кроз низ препрека што је брже могуће. Игра баш и није брза и смешна је за гледање. Али људи овде верују да дуга зима није разлог да се заборави штап за голф.

5. Честитају један другоме после туширања или сауне

Признајте да не очекујете да вам неко честита туширање или лежање у кади. Ово је могуће само у Русији. „Надам се да си уживао у пари“, говоре Руси, буквално честитајући добро купање.

То су говорили људи у старим временима, када су постојала само јавна купатила. Али тада је постојала опасност да се човек отрује угљен-моноксидом, тако да су честитања имала смисла. Данас људи то говоре из навике, премда врло искрено.

6. Верују да је величина битна

„Што веће, то боље.“ Руси су луди за гигантским стварима. У Русији ћете пронаћи највише европске грађевине, највеће европске тржне центре, највећу подморницу на свету, најдужу железничку пругу, највећу продавницу дечијих играчака у Европи и све донедавно, највиши и најдужи висећи мост на свету. Направили су и највећи „спинер“ на свету који се заиста окретао! Када дођете у посету руским пријатељима, будите спремни да ће сто бити препун хране и пића, а ако се ради о роштиљу будите спремни да седите на отвореном и жваћете шашлик док вас не поједу комарци.

7. Још увек се возе тролејбусима

Ова мешавина аутобуса и трамваја је и даље врло популарна у Русији. Бројне европске и постсоцијалистичке земље одустале су од овог технолошког чуда, али не и Русија, у којој је јефтина струја омогућила даље коришћење трола. У тролејбусима је данас доступан и интернет, јер многи имају инсталирани wi-fi.

8. Деле дом са медведима

Најпопуларнији стереотипи о Русима имају неко оправдање. Иако не држи сваки Рус медведа у своме стану, то се ипак догађа. Власти су дуго покушавале да забране држање медведа као кућних љубимаца, али у пракси је то и даље легално. Власници ће доброћудно слегнути раменима и уверити вас да је медвед пријатељски расположен и да вам неће наудити. Хоћете ли му поверовати? Ако видите медведа како иде у шетњу, најпаметније је да му се не приближавате.

9. Ни дана без супе

Просечни Рус не може да живи без супе. Стога немојте да се изненадите ако вас неко позове у госте где ће вас дочекати велики лонац пун неке чорбе. Врло вероватно ће бити пун боршча. Супе су уобичајене за време ручка и најбоље су као прво јело. Али такође је уобичајено да се ручак састоји само од супе. Послужује се уз хлеб или сало.

10. У Русији постоје људи који једу јелење рогове и играју се птичјим кљуновима

У Русији живи више од 200 различитих  етничких група. На пример, на далеком северу у тундри живе аутохтони Ненци, којих је укупно 30.000. Израђују шаторе од ирвасове коже, једу рогове младих ирваса, као деца се играју са птичјим кљуновима и живе номадским животом. Деца Ненаца одлазе у школу на хеликоптерима.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“