Читав паркинг поред цркве Светог Марка на Ташмајдану су заузели лакирани као клавир црни камиони. На њима пише make-up, costume, film и много тога другог. На мањим камионима су мање табле са презименима глумаца. У огромном трејлеру су монитори: овде се монтира снимљени материјал. Поред киоска са кафом стоји елегантно обучени мушкарац: то је Андреј Ургант, омиљени глумац многих Руса још из совјетских времена. Сели смо за сто. Андреј Љвович се задовољно смешка, посматра обасјани сунцем Ташмајдански парк. У Русији је већ веома хладно, а у његовом Санкт Петербурту сунце је редак гост.
Андреј Ургант: Глумим у филму о животу руског балетана Рудолфа Нурејева, ученика Лењинградске балетске школе. Он је у нечему и скандалозна личност, јер је једном побегао из Совјетског Савеза, постао прва ласта емиграције. Њему је посвећен овај филм, а ја тумачим улогу директора Вагановске школе у краткој епизоди.
Нурејева су уписивали у нашу кореографску школу (мислим да се тада није ни звала Вагановска). Он је већ имао 15 година, а то није узраст када се почиње са балетом. Али ја сам директор и ја га примам у школу. Он ми се допао. Кажем му: Узећемо вас у школу, али шта ћемо са вашим годинама? А он одговара: Ја свеједно то желим. Ја њему: Мораћете да одустанете од многих ствари. А Нурејев: Ако одустанем од балета, боље да се обесим. И ја поново њему: Са таквим амбицијама мораћете много да радите...
Углавом, имам малу улогу, али за мене је то авантура. Прво, снима чувени Рејф Фајнс, добитник Оскара, британски глумац којег ја много поштујем и нисам се надао да ћу бити тако близак с њим. Сасвим смо се случајно срели у Петербургу, а затим сам сазнао да он учи руски језик, да је заинтересован за руску културу! Његов омиљени филм је „Балада о војнику“, као и мени. Брзо смо нашли заједнички језик и много говорили о ратним филмовима. Он је глумио и у Спилберговој изванредној „Шиндлеровој листи“. У две речи, веома ми је занимљиво да радим са њим. Он је веома прецизан као режисер, у његовом кадру не постоје случајни покрети!
А у Србији сам први пут. Имао сам слободно време пре снимања и успео сам да се прошетам по граду, да видим стари део. Јуче сам напешачио 11 километара, прекјуче исто толико. Био сам у Руској цркви, срећом, ту смо, близу. Нисам имао много времена да контактирам са другим глумцима. Од Руса је у филму ангажована Чулпан Хаматова. Она је већ отпутовала. Водича немам, ишао сам куд ме ноге носе. Имам веома пријатан утисак овде као да ми је све већ познато. Србија је чудесна земља! Писмо нам је исто, речи су сличне. Разговарам са Србима на улици и све их разумем. Људи су веома пријатни, гостољубиви, тако да ћу обавезно још једном доћи чим се укаже прилика! Зовите ме у госте!