Топлог октобарског дана, размаженог Михољским летом, дошла сам на стадион ФК „Црвена звезда“ да осетим атмосферу још младог за Србију женског фудбала. Дали су ми црвени дрес са бројем 18 на којем пише Женски фудбалски клуб „Москва“ и заједно са двадесетогодишњим девојкама потрчала сам на поље да се припремим за утакмицу против „Јединства“ из Дубовца у лила дресовима. Комбинација црвеног и лила и не изгледа лоше, помислих ја успут, а наш тренер Ђорђе Убовић даје нам последње савете.
Чула се пиштаљка судије: утакмица је почела. Тренер Убовић нервозно хода поред беле линије и командује: Теодора! Лево, лево! Капитен! Зашто нема никог у одбрани?! Без руку, без руку, кажем!"
Москва - Јединство
Дмитриј ЛанеЕкипа је женска али тренер је строг као да пољем трче мушкарци. Спорт не признаје полне разлике, „или јеси, или ниси“, како кажу у познатој реклами. Зато смо морале да се прилично презнојим за време игре.
Катарина Лане
Дмитриј ЛанеТим пре што је дошао Урош Милојковић, директор клуба. Не сме се губити утакмица док те руководство гледа и девојке су потрчале још брже.
Урош Милојковић, дирктор ФК „Москва“ и „Црвена Звезда“: Идеја за женски фудбалски клуб је пре свега потекла из жеље развити овај спорт, јер постоји и мушки клуб „Москва“, који се такмичи на овом терену. Нама је жеља и идеја да појачамо пријатељске и братске односе са руским народом, а Москва је најбоља асоцијација на ту симболику у културном, спортском и сваком другом смислу.
Урош Милојковић и Катарина Лане
Дмитриј ЛанеУрош се управо вратио из Краснодара и намерава да озбиљно развија партнерске односе са руским клубовима, тим пре што у краснодарској академији фудбала раде и српски тренери.
Урош Милојковић: Наша жеља је била да упознамо фудбалски клуб „Краснодар“ и академију њиховог клуба, која је сигурно једна од најбољих узор-модела академија у Европи, не само по инфраструктури, него и по начину рада и функционисања и то је заиста један одличан пример како академија може да функционише.
Академија мушког фудбалског клуба „Краснодар“ је невероватна шанса за руску талентовану децу. У ФК „Краснодар“ је радио и српски тренер Славољуб Муслин. Стадион више лични на свемирски брод и о игри на њему машта сваки полазник академије, са свим филијалама то је 12 000 деце.
ФК „Москва“ Нови Сад
Дмитриј ЛанеУрош Милојковић: Главни тренер академије Александар Марјановић, наш земљак, заједно са председником академије Сергејом Галицким упознали су нас са академијом, и то је било веома упечатљиво. Договорили се смо о турнирима млађих селекција, 2003. годиште, да они у априлу-мају дођу у Нови Сад, одиграју неке утакмице. То ће бити специјална прилика да их угостимо и покажемо им град.
Размена посета је само почетак партнерских односа у сфери фудбала. Перспективе су огромне: размена играча, тренера, стажирање, а када порасту новосадске „Московљанке“, могле би и да се друже са краснодарским фудбалеркама „Кубаночкама“.
ФК „Москва“ Нови Сад
Дмитриј ЛанеУрош Милојковић: Краснодарска академија је заиста добар пример јер концепција је заснована на школовању и усавршавању руске деце. Ми смо имали прилику да видимо селекцију, 500 дечака из целе Русије. Политика руских клубова је била куповина страних играча, а академија је усмерена на обуку деце, која ће постати домаћи квалитетни фудбалери. И то је добар пример како треба развијати сопствену школу, улагати у своју децу, а не само куповати стране играче. Русија има велики квантитет деце, и то је одлична прилика да се извуче добар квалитет играча. Александар Марјановић је објашњавао Сергеју Галицком зашто је српска фудбалска школа тако добра: код нас се фудбал игра на сваком ћошку, и то је усађено у генетику и начин живота. У Русији је другачије, они се труде кроз овакве академије да појачају квалитет будућих играча. У том смислу ми имамо прилику да разменимо искуство.
Ја сам ипак зарадила прву повреду и седела сам на клупи до краја утакмице. Гледала сам како фудбалерке трче по пољу, боре се за победу. А многе се од њих можда никада не би пронашле у фудбалу да није група иницијативних људи који воле спорт, и који су створили све услове да новосадске девојке могу три пута недељно да тренирају у клубу, путују на такмичења по целој земљи, уче да побеђују супарника, да размишљају и маштају.
Катарина Лане
Дмитриј ЛанеУ овој утакмици, авај, „Московљанке“ су изгубилие од „Јединства“, али без изгубљене утакмице нема победе. Девојке су се разочарале, али ја сам за њих била веома срећна, јер могуће да ће нека од њих прославити српски женски фудбал, а можда и руски.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу