Пчеле над Балканом: Како је потомак белих Руса постао пчелар

Лав Александрович Плужников

Лав Александрович Плужников

rus-pcelar.weebly.com
Горак је хлеб у туђини, каже руска пословица. Али Србија, која је прихватила десетине хиљада руских белогардејских официра и цивила избеглих у време Октобарске револуције није за њих била туђина, већ им је постала друга отаџбина, у којој су многи од њих пронашли нову мисију. Тако већ три генерације потомака белогардејца Плужникова на српској земљи производе ароматични мед. Причу о овој породици пуну горких епизода, преточених у доживотан сладак посао читајте на Russia Beyond на српском.

Александар Аникијевич Плужников руски официр царске војске, каваљер четири ордена Светог Георгија, родом из Царицина (данашњи Волгоград) заједно са другим белогардејским официрима из Одесе пребачен је на обале Турске, каже његов унук Лав Плужников који живи у Сталаћу, у околини Крушевца. Официре су одвели у Солун, а пре тога морао је да прође дезинфекцију. Александар Аникејевич чувару је оставио златну сабљу коју је добио од цара, ордење, и одело у коферчету. Када се вратио није било ни њега, ни официрских ствари. Непосредно после тога белогардејце Врангелове војске прихватила је Србија, са друговима су их сместили у селу Орашје. Тамо су морали да смисле како да зараде за живот и чиме ће се бавити.

Александар Аникијевич Плужников (1926-1961)

„Деда је отишао у Јагодину, где је на железничкој станици носио пртљаг путницима. Затим је купио колица на два точка која је ручно возио. Касније је скупио новац за магарца и колица на четири точка, па онда и за коња и тако преживљавао. Пронашао је земљу која је подсећала на место на коме је живео пре емиграције. На плацу је била огромна стена. Деда ју је разорио динамитом, а камен продао. Било је довољно новца да се сагради кућа и купи пчелињак. Његова прва кошница потиче из 1926. године,  а на фотографији из 1928. године види се тридесет.“

Александар Аникејевич започео је посао свог живота, који га је толико очарао, а љубав према њему успео је да пренесе својим потомцима. Пред смрт оставио је поруку да му на гроб поставе кошницу са натписом: „Заборавићете да долазите код мене, али код пчела ћете морати“. Кошница и дан-данас стоји, и у њој обитавају пчеле.

„Деда је умро 1961. године, а мом оцу Александру Александровичу Плужникову оставио је 105 пчелињих друштава. Отац је радио као књиговођа у локалној фабрици, али је у потпуности био посвећен пчелама. После десет година имао је преко 800 друштава. Он је напустио посао, јер су га пчеле потпуно окупирале, али и доносиле приход. Као што се код нас каже пчелари се деле на оне који воле пчеле, и оне који воле мед. Ја волим пчеле. Отац је успео да брату и мени усади ту љубав.“

Александар Александрович Плужников

Александар Александрович сакупио је синове у столарској радионици и рекао им, ево вам даске и алат, колико будете направили кошница толико ћете добити пчелињих друштава, продајте мед, а новац задржите. „За годину дана брат и ја зарадили смо за зимовање на Копаонику, и летовање на мору“, каже Лав Александрович. У овом тренутку он има 700 пчелињих друштава. Пчеле му дају багремов, ливадски и воћни мед, који потиче од нектара процветалих воћки (шљиве, трешње, јабуке, крушке), прополис, матични млеч, полен и восак. Али главни дар тих вредних инсеката ипак остаје сећање на племените претке који су на новој земљи стекли дом и успели да горчину тешких искушења преточе у мед.

Лав Плужников (у средини)

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“