2016. године у центру Москве је отворена прва продавница православног женског одела. Она је део малог „ланца“ продавница које такође постоје у Санкт Петербургу и Јекатеринбургу. Назив су добиле по Пушкиновој причи, а муштерије нису само православне вернице, него и жене које воле лежеран и удобан стил облачења. Ствари у том бизнису данас иду јако успешно. 2017. године се појавила нова јесења колекција, знатно се проширио асортиман продавнице, појављују се нове услуге, а исто тако компанија је покренула нови сајт. Да видимо у чему је разлог такве популарности?
Неписана правила облачења
„У православљу не постоје строги канони али постоје неписана правила, и њих се придржавају сви који иду у цркву. Одело за цркву треба да буде скромно, без сувише упадљивих детаља. Колена и лактови треба да буду покривени, а жена треба да носи мараму“, прича Јелена Цоколова, једна од оснивача мреже продавница православне одеће „Барышня-Крестьянка“ (име је дато по називу Пушкинове приче „Госпођица-сељанка“).
На идеју да отворе овакву продавницу дошле су Јелена Цоколова и Јевгенија Карузина 2012. године. Оне су готово истовремено отишле на трудничко боловање и почеле да траже одело за крштење. „Испоставило се да није лако наћи одело за храм. Све је или сувише китњасто, или нису покривени лактови и колена“, каже Јелена Цоколова. „Због тога смо одлучиле да саме створимо колекцију одела за православне хришћанке“.
Сада су продавнице „Барышня-крестьянка“ отворене у Москви, Санкт Петербургу и Јекатеринбургу. У асортиману су дуге хаљине и подсукње, блузе и мараме. У понуди су и венчанице за оне којима не одговара сувише отворени крој. „Барышня-крестьянка“ шије хаљине од природних материјала за различите сезоне. Зими су у продаји модели од вуне, а лети од тањих материјала.
Ко купује православно одело?
„Међу нашим купцима има само 30-40% људи који редовно иду у цркву. То су жене свештеника и оне које су запослене у цркви, као и хришћанке које држе наставу у недељним школама при храмовима. Све остале муштерије једноставно воле ’винтиџ’ и ’бохемиан’ стил одевања, и макси сукње и хаљине“, каже Цоколова. „Има много трудница и мајки које доје бебе. Многе наше хаљине су таквог кроја да се могу носити и у трудноћи и после ње“.
„Мени се допада што ’Барышня-крестьянка’ шије хаљине у складу са правилима облачења православних хришћанки“, каже стална муштерија Јелена Деменко из Санкт Петербурга. „Свиђа ми се што се могу купити подсукње. Одговара ми и висок квалитет материјала и шивења. Кад ми се не би допадао крој и материјал, ја не бих куповала одело у продавници само зато што је то православна марка“.
Подсукње у асортиману продавнице привукле су и Ирину Росолимо из Москве. „Тражила сам их две године. Покушавала сам да објасним у кројачким салонима шта желим, и увек сам била разочарана. А у продавници ’Барышня-крестьянка’ нашла сам оно што ми одговара, и то у неколико варијанти за различита годишња доба“, каже Ирина. „Мени није битно што се продавница позиционира као православна. То је реклама за оне који траже одело за одлазак у цркву. За мене су то једноставно хаљине које ја носим“.
Пристојно и привлачно
„Међу православним хришћанкама има и оних које се труде да изгледају привлачно чак и у оделу пригодном за одлазак у цркву. Ова продавница је као створена за њих“, сматра Олга Сибирјова из невладине организације „Сова“. „Не може се говорити о већој потражњи за таквим оделом због ширења православља. Ипак, мање од половине муштерија долази због православног одела. Могуће је, међутим, да се творци ове мреже продавница оријентишу на православље, јер људи често доводе православље у везу са екологијом и природним материјалима. Према томе, вероватно се православна култура ту користи да би се роба боље продавала“, тврди представница поменуте НВО.