Руски генерал који је заузео аеродром Слатина добио је орден Светог Петра Цетињског

Последњег дана октобра Српска православна црква обележава празнике Светог апостола и јеванђелисте Луке и Светог Петра Цетињског. Овај велики празник и духовна академија организована у Храму Христовог Васкрсења, била је је прилика да се Сергеју Бубликову, саветнику у Амбасади Руске Федерације у Црној Гори уручи орден Светог Петра Цетињског додељен председнику Републике Ингушетије Јунус Бек Јекурову, од стране Светог Архиерејског Синода СПЦ. У грамати стоји да се ово високо одликовање додељује „за храброст и витешку пожртвованост у одбрани правде Божје и исконског права православног српског народа 1999. лета Господњег на Косову и Метохији.“ 

Јевкуров наставио дело Цара Николаја Другог

„Генерал Јевкуров остаће по добру запамћен код нашег народа, посебно на Косову и Метохији. Он је наставио дјело цара Николаја Другог, који је 1916. поставио ултиматум истим онима који су 1999. бомбардовали Косово и Метохију, а те 1916. су нам били некакви савезници, да уколико не пошаљу бродове да се српска војска која је на челу са краљем Петром Првим Карађорђевићем и митрополитом Димитријем прошла албанску голготу, спаси и не пребаци на безбедно мјесто, да ће он склопити сепаратни мир са Аустроугарском и Њемачком“ - истакао је у беседи митрополит црногорско-приморски Амфилохије и додао: „Ултиматум цара Николаја Другог био је основни разлог зашто су они послали тада бродове, а српска војска и народ били спашени.“

Руси 1999. спасили Манастир Девич

Митрополит Амфилохије осврнуо се и на значај доласка руских миротвораца на Косово 1999: „Јевкуров је ушао на аеродром у Приштини да би спасио што се спасити може. У том преломном тренутку заједно са својим војницима заштитио је од погибије многе преостале Србе. Истакао бих посебно Манастир Девич. Манастир је био опљачкан, а његове монахиње, на челу са садашњом игуманијом Анастасијом, биле су затворене у једну просторију, а постојала је опасност да се над њима изврши насиље. У последњем тренутку тамо су стигли руски војници, обезбиједили манастир и монахиње спасили“.

Случај манастира Девич помиње и владика Славонско-пакрачки Јован, покретач иницијативе да се Јевкурову додели високо црквено одликовање. У иницијативи, у коју смо имали ексклузиван увид, владика Јован наводи: „Посебно тешку судбину доживио је Манастир Девич у погрому марта 2004, када су француске трупе замијениле Русе, само евакуисале сестринство (заборавивши чак једну монахињу), а манастир препустили разарању албанске руље.“

Боравак руских миротвораца на територији Косова и Метохије од 1999. до 2003. владика Јован у иницијативи за доделу одликовања Јевкурову описује као „извјесно олакшање за преостале Србе у тренутку када су покушали спасити што се спасити може, о чему смо се и Ви и ми уверили током боравка на Метохији трагичног љета 1999.“ Владика Јован у својој иницијативи такође је подсетио на један од разлога руског повлачења са Косова: „Тадашње руководство Србије и Црне Горе није настојало код предсједника Путина на даљем останку руских снага на Косову и Метохији. Оне су повучене 2003. године што је имало тежак психолошки утицај на преостале Србе и катастрофалне геостратешке посљедице и за Србију, и за Русију и њено присуство на Балкану.“

За подвиг на Косову добио одрен Хероја Русије

Орден Светог Петра Цетињског представља прво одликовање које је председник Ингушетије добио од неке институције српског народа. За подвиг на аеродрому Слатина, Јунус Бек Јевкуров добио је 13. априла 2000. године Орден Хероја Русије. Интересатно је да је највеће одликовање савремене руске државе Јевкурову додељено свега 10-ак дана након прве победе председника Владимира Путина на председничким изборима. Пре два дана, 30. октобра, навршило 9 година од ступања генерала Јунус Бек Јевкурова на дужност председника Републике Ингушетије.

Јунус Бек Јевкуров, Ингуш по националности, рођен је 30. јула 1963. у село Тарское, које данас административно припада Северној Осетији. У војну службу ступа 1982. године и бива регрутован у морнаричку пешадију Тихоокеанске флоте Совјетске Армије. Недуго после одслужења војног рока, уписује легендарну Рјазанску Ваздушно-десантну војну школу, коју завршава 1987. године. Осам година касније дипломирао је и на елитној Војној академији „М.В. Фрунзе“. Био је учесник оба чеченска рата, као и припадник руског контигента СФОР-а у Угљевику, одакле у јуну 1999. на челу 18-о чланог одреда СПЕЦНАЗ-ГРУ под контролу ставља приштински аеродром Слатину, најзначајнији стратешки објекат на Косову.

Колико је заузимање аеродрома Слатине значајан датум савремене историје руске армије показује наредбом министра одбране Руске Федерације маршала Игора Сергејева под редним бројем 75, од 11. фебруара 2000. године, којом је уведено посебно војно одликовање Медаља „Учеснику усиљеног марша 12. јуна 1999. Босна - Косово“. Медаља са редним бројем 1. додељена је тадашњем начелнику Генералштаба оружаних снага Руске Федерације, генералу Анатолију Квашњину. Сребрна Медаља „Учеснику усиљеног марша 12. јуна 1999. Босна - Косово“  додељена је и садашњем руском председнику Владимиру Путину, у време НАТО агресије на Србију и Црну Гору директору ФСБ-а.